BRICS za sada ne planira pokretanje sopstvene valute

Čini se da kreiranje BRICS valute nije u ovom trenutku cilj članica ove grupe zemalja. Naravno, s vremena na vreme se pojavljuju ovakve ideje, a o tome je najviše govorio predsednik Brazila Lula da Silva. Međutim, nije se daleko odmaklo od ideje, a više puta je demantovano da se uopšte radi u tom pravcu, rekao je za Biznis.rs Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za Pojas i put pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

„Glavni fokus u procesu dedolarizacije je na trgovini u nacionalnim valutama poput juana i rupija, kao i pronalaženje efektivnih metoda za alternative sistemu SWIFT. Tu je i kreiranje garantnih fondova, kao i reformisanje institucija poput MMF-a“, naveo je Mitić povodom minulog samita BRICS-a koji je održan u Brazilu 6. i 7. jula.

Da Silva je kao domaćin samita u Rio de Žaneiru podsetio na svoju raniju ideju o uvođenju zajedničke BRICS valute, što je naišlo na protivljenje iz Vašingtona. Uz to, Brazil se suočava s ekonomskim izazovima zbog trgovinskih tenzija sa SAD i smanjenih doznaka, jer veliki broj Brazilaca biva deportovan iz Amerike, navodi ModernDiplomacy.

„Istovremeno, članice BRICS-a su osudile protekcionističke mere, u vidu tarifnog rata koji vodi američki predsednik Donald Tramp. Dakle, uprkos ograničenjima dolazi do jačanja diplomatskog konsenzusa koji nije u skladu sa pozicijama političkog Zapada, i to je ono što posebno brine i Vašington i Brisel“, ocenio je naš sagovornik.

Na samitu su definisani ambiciozni ciljevi za redefinisanje globalnog poretka i izazivanje unipolarnog sistema, prvenstveno onog kojim dominiraju SAD. U zajedničkom saopštenju, zemlje BRICS-a osudile su „neopravdane unilateralne protekcionističke mere“ i „neselektivno podizanje tarifa“, aludirajući na politiku SAD.

Kina je izrazila jasnu želju za jačanjem strateškog partnerstva i multilateralizma unutar BRICS-a. Proširenje bloka novim članicama (Egipat, Etiopija, Iran, Indonezija i UAE) povećalo je udeo BRICS-a na oko 40 odsto svetskog BDP-a i skoro polovinu globalne populacije. Trgovina među originalnim članicama porasla je za 40 odsto između 2021. i 2024. godine., dostigavši 740 milijardi dolara godišnje. BRICS sada privlači sve više zemalja Globalnog juga i Istoka koje žele multipolarnu svetsku strukturu.

„Svako proširenje, pa tako i proširenje BRICS-a, potencijalno otežava postizanje konsenzusa, a naročito kada je reč o ovako heterogenoj organizaciji. Po pitanju geopolitičkih tenzija, vidljivo je da BRICS nikada ne donosi odluke koje su suprotne nekoj od članica. Odnosno, pokušava da ih podrži koliko je god to moguće. Takav je bio nedavno i slučaj sa Iranom, koji je dobio barem verbalnu podršku u smislu osude napada koji je na njega izvršio Izrael. Iako unutar BRICS-a postoje i države koje su bliže Tel Avivu, poput Etiopije i Indije, kao i one poput Južne Afrike koja Izrael optužuje za genocid u Gazi“, naveo je Mitić komentarišući sposobnost BRICS-a da zauzme zajednički pristup prema različitim geopolitičkim izazovima.

Kada je reč o značaju zvaničnog pristupanja Indonezije grupi zemalja BRICS, Mitić ističe da ova zemlja sa najvećom ekonomijom u jugoistočnoj Aziji i kao najmnogoljudnija muslimanska zemlja u svetu, igra centralnu geopolitičku ulogu u regionu Azije-Pacifika i višedecenijski je ključni igrač Pokreta nesvrstanih.

„Indonezija najavljuje pristupanje Novoj razvojnoj banci i na taj način će je dodatno učvrstiti. Njeno članstvo dodatno podstiče interesovanje zemalja regiona, što se može videti u činjenici da su se među partnerskim zemljama BRICS-a našle Malezija, Tajland i Vijetnam“, zaključio je Mitić.

Predsednica NDB, Dilma Rusef, najavila je prijem Kolumbije i Uzbekistana kao novih članova, čime je broj članica porastao na 11. Banka, osnovana 2015. i sa sedištem u Šangaju, već je odobrila preko 120 projekata vrednih 40 milijardi dolara, fokusirajući se na obnovljive izvore energije, infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

Uprkos unutrašnjim razlikama, BRICS uspeva da govori jednim glasom o ključnim međunarodnim temama, a Kina i Indija žele lidersku poziciju unutar bloka i u Globalnom jugu. Indijski premijer Narendra Modi, koji preuzima predsedavanje BRICS-om za 2026, istakao je da je „raznolikost BRICS-a njegova snaga“ i da članice dele zajedničku posvećenost višepolarnom svetu.

Uz originalne članice (Brazil, Rusija, Indija, Kina, JAR), sada su u bloku i Saudijska Arabija, Iran, UAE, Egipat, Etiopija i Indonezija, što BRICS-u daje ogromnu geografsku i ekonomsku širinu.