Broj novih zahteva za naknadu za nezaposlene u SAD najniži od 2022.

Broj Amerikanaca koji su prošle nedelje podneli nove zahteve za naknadu za nezaposlene pao je na najniži nivo za više od tri godine, što je ublažilo strahove od naglog pogoršanja stanja na tržištu rada, uprkos tome što su pojedina nezavisna istraživanja pokazala gubitke radnih mesta u novembru.

Prema podacima američkog Ministarstva rada, novi zahtevi su pali za 27.000 i iznosili su 191.000, što je najmanje od septembra 2022. godine i znatno ispod očekivanja analitičara od 220.000. Deo tog pada se pripisuje tehničkim izobličenjima zbog praznika Dana zahvalnosti, jer su prijave u tom periodu po pravilu nestabilne, prenosi Reuters.

Iako je zabeležen snažan pad prijava, ekonomisti upozoravaju da to ne menja osnovnu sliku stagnacije tržišta rada. U nekim sektorima i dalje su prisutna otpuštanja, naročito u malim i srednjim firmama, dok je zapošljavanje veoma slabo. Kalifornija, Teksas, Njujork, Vašington i Florida zabeležili su najveći pad novih prijava za pomoć.

Prema podacima kompanije Revelio Labs, ekonomija je u novembru izgubila oko 9.000 radnih mesta, dok je izveštaj ADP-a pokazao da je broj zaposlenih u privatnom sektoru pao najviše u poslednje dve i po godine. Ipak, neki ekonomisti smatraju da ti podaci preuveličavaju slabost tržišta rada.

Broj radnika koji i dalje primaju naknadu za nezaposlene (kontinuirani zahtevi) blago je opao na 1,939 miliona, ali i dalje ostaje relativno visok, što ukazuje na to da će nezaposlenost verovatno nastaviti postepeno da raste. Čikaški Fed procenjuje da je stopa nezaposlenosti u novembru oko 4,4 odsto, isto kao u septembru.

Istovremeno, kompanije su u prvih 11 meseci ove godine najavile ukupno oko 1,17 miliona otkaza, što je rast od 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najviše otpuštanja zabeleženo je u tehnološkom sektoru, gde se sve više poslova automatizuje primenom veštačke inteligencije, pri čemu su najugroženije početne pozicije.

Planirano zapošljavanje je, međutim, palo na najniži nivo još od 2010. godine, što dodatno potvrđuje slabu dinamiku tržišta rada. Ekonomisti stanje opisuju kao fazu „bez masovnih otkaza, ali i bez ozbiljnog zapošljavanja“.

Kao ključni razlozi se navode smanjena imigracija, slaba ponuda radne snage, efekti veštačke inteligencije, kao i neizvesnost koju stvara carinska politika SAD, što posebno pogađa mala preduzeća. U takvim uslovima, ljudi koji izgube posao sve teže pronalaze novo zaposlenje, pa tržište rada postaje sve izraženije podeljeno.