Cena bitcoina najniža od početka avgusta, može li do prognoziranih 84.000 dolara?

Cena bitcoina pala je u petak ispod 53.000 dolara, što je njegova najniža vrednost od 5. avgusta. Najveća svetska kriptovaluta izgubila je u poslednjih sedam dana skoro sedam odsto vrednosti, a njena trenutna tržišna valuacija kreće se oko 1,07 biliona dolara.

U nedelju veče bitcoin je vredeo oko 54.400 dolara, a tehnički indikator nazvan Chande Momentum Oscillator (CMO) signalizira mogući preokret cene. Prema pisanju portala CryptoNews, očekuje se da cena BTC-a u narednim danima može dostići od 57.500 do 65.000 dolara.

Ethereum, najveći svetski altcoin, takođe je doživeo pad na 2.172 dolara. U poslednjih nedelju dana ETH je pao za 8,7 odsto vrednosti, pa mu je tržišna valuacija trenutno blizu 274 milijarde dolara.

Oštra rasprodaja kriptovaluta usledila je nakon jakog pada akcija glavnih tehnoloških kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama – akcije proizvođača električnih automobila Tesla pale su za 8,45 odsto, dok je proizvođač čipova Nvidia izgubio 4,1 procenat. Google-ova matična kompanija Alphabet imala je pad od četiri odsto.

Tehnološki Nasdaq Composite indeks pao je u petak pao za 436 poena ili 2,55 odsto, i zabeležio pad od 5,8 procenata za nedelju dana, beležeći najgori nedeljni učinak od 2022. godine.

Od sloma tržišta do 65.000 dolara za bitcoin

Prethodno je krajem avgusta cena bitcoina skočila na 65.000 američkih dolara, a ovaj značajan rast usledio je nakon najava Federalnih rezervi da bi uskoro moglo da usledi smanjenje kamatnih stopa. Pozitivna reakcija tržišta naglašava uticaj ovih izjava na bitcoin i širi sektor kriptovaluta.

Tada je prognozirano i da bi bitcoin mogao da dostigne vrednost od 84.000 dolara do sredine septembra.

Međutim, nepunih mesec dana ranije, 4. i 5. avgusta, tržište kriptovaluta je, prateći snažan pad glavnih berzanskih indeksa, pre svega u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji, doživelo slom kakav nije primećen više od dve godine. Bitcoin je tada za 24 sata izgubio gotovo 15 odsto svoje vrednosti, dok je ethereum bio u dnevnom minusu od čak 22 procenta.

Glavne svetske berze kriptovaluta procenile su da je sa tržišta u jednom danu zbrisano oko 367 milijardi dolara, i to nakon izuzetno uspešnog prvog dela godine.

“Milijarde dolara su izbrisane sa računa vodećih poslovnih lidera poput Džefa Bezosa (Jeff Bezos), Marka Zakerberga (Mark Zuckerberg), vlasnika Nvidije i drugih tehnoloških kompanija. Ova situacija nije direktno povezana sa kriptovalutama, ali strah i panika među investitorima doveli su do masovne prodaje svih oblika imovine, uključujući i kriptovalute, kako bi prešli u nešto sigurnije i imali likvidan keš”, rekao je tom prilikom za Biznis.rs Igor Mirković, menadžer za masmedije u prvoj srpskoj kripto menjačnici ECD.

On je podsetio da su kriptovalute često viđene kao zaštita od tržišnih neizvesnosti, ali su i one podložne kratkoročnim fluktuacijama. Nepovoljni događaji, poput najavljenih ratnih sukoba, recesije ili slabih ekonomskih rezultata koje su prikazale pojedine države dodatno su tada pogoršali situaciju, a još jedan prelomni trenutak mogli bi da budu predsednički izbori u SAD zakazani za 5. novembar.

“Iako je političar i njegove izjave treba uzeti sa rezervom, Trampova pro-kripto politika može doneti pozitivne promene za tržište kriptovaluta. Njegova podrška bitcoinu i kripto industriji (ranije) je izazvala pozitivan odziv kupaca i rast cene bitcoina, a obećanja, iako možda preterano optimistična, donose nadu za povoljnije regulatorne uslove i veću adopciju kriptovaluta. Od alternative još nisu došli konkretni stavovi o kriptovalutama”, napominje Mirković.

Tramp je obećao da će SAD zadržati 100 odsto bitcoina koji trenutno poseduju Federalne rezerve, čime bi se ovaj digitalni token praktično tretirao kao nacionalna imovina.

Između ostalog, izrazio je uverenje da će bitcoin jednog dana prebaciti tržišnu kapitalizaciju zlata.

Digitalne valute centralnih banaka

Tramp je jasno rekao da dok je on predsednik neće biti digitalne valute centralne banke (CBDC) u Sjedinjenim Američkim Državama.

U najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Katarina Stančić podseća da se kao reakcija na kriptovalute došlo na ideju da bi i države mogle da emituju tehnološki konkurentno platežno sredstvo, tačnije digitalni novac (CBDC kao skraćenica od Central Bank Digital Currency).

„U pitanju je nacionalna valuta emitovana u digitalnoj formi, koja 1 na 1 parira papirnim novčanicama i ne drži se na bankovnom računu već u ‘digitalnom novčaniku’. Korisnicima je digitalni novac predstavljen kao suplement kešu i karticama, sredstvo plaćanja koje ne nosi sa sobom troškove transakcija i održavanja računa i omogućava finansijsku inkluziju, budući da ga mogu koristiti i ‘manje finansijski pismeni’ korisnici, odnosno čak i lica koja nemaju bankovni račun“, objašnjava Stančić.

Ona dodaje da, prema podacima Atlantic Council, 134 zemlje trenutno istražuju i testiraju uvođenje digitalnih valuta, tri zemlje su je u potpunosti implementirale (Jamajka, Bahami i Nigerija), a BRICS zemlje su u pilotnoj fazi testiranja koja uključuje i prekogranična plaćanja.