ISTORIJSKI PAD CENE NAFTE Barel ispod nule, prodavci plaćaju kupcima da preuzmu „crno zlato“

Cena sirove američke nafte WTI (West Texas Intermediate) srušila se do večeri (CET) u ponedeljak 20. aprila ispod nule, pa je cena negativna -37,63 dolara za barel. Sada prodavac plaća kupcu naftu koju prodaje. Nema sumnje da je reč o istorijskom događaju, kakav nije zapamćen od kada se trguje naftom. Cena nafte pala je 321 odsto, a onda je na kraju dana počela da se penje, ali je i dalje ostala ispod nule .

Cena je dramatično padala tokom celog dana, a mediji su jedva stizali ili uopšte nisu stizali da zabeleže promene. U ponedeljak oko 14 sati po istočnom američkom vremenu (EST) cena nafte je probila patos i zagazila u minus. Nepun sat ranije koštala je 0,15 dolara za barel. To je bio pad od 99 odsto do vremena za ručak.

Pre toga cena je bila niža od pet dolara za barel što je bio pad od 74 odsto. Barel WTI nafte koštao je u tom trenutku rekordno niskih 4,04 dolara, što je najniže ikada zabeleženo od ugovora iz 1983. godine. A onda je kroz sat vremena koštala četiri puta manje.

Fjučersi WTI nafte za maj, koji važe do utorka, dostigli su tokom dana negativnu vrednost, nakon pada cene za više od 100 odsto, a zatim i za čitavih 321 odsto u jednom danu – do minimalnih 40, 32 ispod nule. Sada su procenjeni na -37,63 dolara za barel. To znači da prodavac treba da plati kupcu 37,63 dolara da ovaj odnese bure sa naftom iz njegovog skladišta.

Cene nafte WTI najpre su pale u ponedeljak ujutro (EST) na najniži nivo u 21. veku, zapravo od 1999. godine. Na evropskim berzama vrednost barela WTI nafte bila je za 17,9 odsto niža dostigaviši cenu 14,99 dolara, a u Aziji još jevtinija – 14, 47 dolara.

Objašnjenje za dramatičan pad cene američke nafte treba tražiti u činjenici da je globalna potražnja prepolovljena zbog pandemije korona virusa, što je izazvalo paniku na tržištu koje je preplavljeno sirovom naftom i nema dovoljno prostora za skladištenje. Na tržištu se našla ogromna količina nafte, koja trenutno nikome ne treba.

Dodatni razlog bi mogao biti skori istek WTI terminskog ugovora, na osnovu kojeg se obračunavaju cene. Vrednost sirove nafte Brent takođe je pala, ali za dva odsto. 

Analitičari na koje se tokom dana pozvao FT, rekli su da veruju da bi najnoviji pad cena mogao da podstakne novi pritisak na proizvođače da dodatno smanje proizvodnju. Podsetimo, dogovor o ograničenju proizvodnje između zemalja OPEC+ i G20 postignut je pre samo nedelju dana.

Naftna industrija se suočava sa „najslabijim makro izgledima od devedesetih, a možda i ikada“, rekao je analitičar multinacionalne investicione banke Jefferies Group LLC, Džejson Gemel (Jason Gammel). On je prognozirao da će se cena nafte WTI u drugom kvartalu kretati oko 19 dolara za barel.

Najnovija dešavanja „obojila su tmurnu sliku sveta koji je još čvrsto u krizi korona virusa, pojačavajući zabrinutost zbog opadajuće potražnje za naftom“, ocenila je Vandana Hari, osnivačica Vanda Insights, kompanije za energetska istraživanja sa sedištem u Singapuru.

Prema rečima starijeg makroekonomskog stratega Sebastijana Galija (Sebastien Gali) u najvećoj nordijskoj kompaniji za finansijske usluge Nordea Asset Management, kapaciteti skladištenja su prezasićeni, što znači da je sledeći krug razgovora OPEC+ na pomolu.  

Sve je to međutim bilo izrečeno dok se cena još vrtela oko 15 dolara, ali sada kada je došlo do kolapsa tržišta, stara iskustva više ne vrede. Ovo je sasvim nova situacija. Logično bi sada bilo sprečiti da se nafta baca. Kako zbog ekonomske štete, još više zbog zaštite prirode. Viškovi su uskladišteni, skladišta su prepuna. Trenutno, svetu nije potrebno još nafte.

Među prvima se oglasila analitičarka za naftno tržište Luiz Dikson (Louise Dickson) iz kompanije Rystad Energy rekavši da bi komentar bio poput pokušaja da se objasni nešto što je bez presedana i naizgled je nestvarno. Ona je napisala za MarketWatch da su dostignuti fizički limiti skladištenja i da je ovo posledica.

„Nije dugo trebalo da trgovci priznaju da dogovor OPEC+ u postojećoj formi neće biti dovoljan da uravnoteži naftno tržište“, ocenio je Stiven Ines, glavni strateg za globalno tržište u agenciji AxiCorp, prenosi BBC. Razlika između aktuelne cene nafte u odnosu na više buduće cene naziva se kontango, a ovo što se upravo desilo je megakontango, ocenio je analitičar Džefri Hali (Jeffrey Halley) iz kompanije Oanda.

Kada je dogovor OPEC+, posle višenedeljnih natezanja konačno postignut 12. aprila, analitičari američke investicione banke Goldman Sachs ocenili su da je to „premalo i prekasno“. Prema njihovom saopštenju smanjenje proizvodnje ne odražava stvarne dovoljne potrebe redukcije, jer je dnevni višak na naftnom tržištu i dalje ogroman. U ponedeljak uveče 20. aprila naveli su da „ne misle da je ovo kraj“, ocenjujući da bi mizerija naftnog tržišta mogla potrajati i u maju.

Američki mediji baratali su podatkom da je proizvodnja šest puta veća od potražnje. Sirova nafta marke Brent završila je istorisjki ponedeljak sa cenom 26,05 dolara za barel. WTI naftom trgovalo se u petak 17. aprila po ceni 18 dolara po barelu, a junski ugovori bili su oko 25 dolara. Na kraju dana cena nafte WTI porasla je za više od 60 odsto, dostigavši cenu – 14,66 dolara.

Tramp: Iskoristićemo situaciju, dopunićemo strateške rezerve nafte

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) rekao je u ponedeljak oko ponoći (CET) da će SAD iskoristiti istorijski pad cene nafte da bi povećale strateške rezerve za 75 miliona barela.

„Punimo svoje naftne rezerve…znate, strateške rezerve. Nameravamo da uskladištimo 75 milona barela u rezerve“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući tokom „redovne“ konferencije za medije posvećenoj epidemiji korona virusa.