Cena zlata naglo pala za više od 1.000 dolara po unci

Cene zlata i srebra nastavile su pad nakon naglog preokreta koji je prekinuo snažan rast i gurnuo plemenite metale sa rekordnih nivoa. Tokom azijskog trgovanja u ponedeljak, cena zlata na spot tržištu pala je za više od devet odsto na oko 4.403 dolara po unci (31,1 gram), dok je srebro potonulo čak 15 procenata, ispod 72 dolara po unci.

Plemeniti metali su u januaru dostigli nove istorijske maksimume jer su investitori, zbog geopolitičke neizvesnosti, masovno ulagali u „sigurna utočišta“.

Tržišta su bila zabrinuta i za nezavisnost američkih Federalnih rezervi, ali su cene metala naglo pale u petak nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) za novog predsednika Feda nominovao Kevina Vorša (Kevin Warsh), bivšeg guvernera centralne banke, prenosi BBC.

Finansijska tržišta su generalno pozitivno reagovala na Voršovu nominaciju, a dolar je u petak ojačao oko jedan odsto u odnosu na više valuta. Upravo tog dana zlato je zabeležilo najveći jednodnevni pad još od 1983. godine, sa minusom većim od devet odsto, dok je srebro strmoglavo palo čak 27 procenata. Analitičari Deutsche banke ocenili su da je ključni okidač rasprodaje bila vest da je Kevin Vorš obezbedio nominaciju za čelo Feda.

Iza zlata i srebra je bila izuzetno snažna 2025. godina – zlato je ostvarilo najveći godišnji rast još od 1979. Zbog strahova u vezi sa američkim carinama i bojazni da su akcije povezane sa veštačkom inteligencijom precenjene, cene plemenitih metala su više puta obarale rekorde. Zlato je krajem januara ove godine dostiglo vrhunac iznad 5.500 dolara po unci, dok je srebro premašilo 120 dolara.

Analitičari sa Wall Streeta očekuju da će Fed u 2026. godini najmanje dva puta smanjiti kamatne stope, što inače ide u prilog zlatu, jer je ono atraktivnije u okruženju niskih kamata. Jedna od ključnih prednosti zlata je i njegova relativna oskudnost – prema podacima Svetskog saveta za zlato, do sada je ukupno iskopano oko 216.265 tona ovog metala.

Najnoviji višegodišnji rast cena zlata započeo je kada su centralne banke počele intenzivnije da kupuju zlato, a dodatni zamah dala je neizvesnost izazvana geopolitičkim događajima poput američkih carina. Ipak, iako ekonomske i političke brige mogu brzo podići cenu zlata, ona se isto tako lako može srušiti kada se tenzije smire ili kada investitori procene da je rast otišao predaleko.