Cena zlata probila granicu od 4.500 dolara

Cene plemenitih metala snažno su porasle u sredu, predvođene zlatom koje je prvi put premašilo nivo od 4.500 dolara po unci (31,1 gram), dok su srebro i platina takođe dostigli istorijske maksimume. Investitori su se masovno okrenuli ovim aktivama kao zaštiti od rastućih geopolitičkih i trgovinskih rizika, ali i u očekivanju dodatnog smanjenja kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama tokom 2026. godine.

Spot cena zlata kretala se oko 4.482 dolara po unci, nakon što je tokom trgovanja dostigla rekordnih 4.525 dolara, dok su terminski ugovori na zlato u SAD blago porasli na oko 4.509 dolara. Srebro je zabeležilo rast i dostiglo gotovo 72 dolara po unci, nakon što je ranije tokom dana oborilo apsolutni rekord, dok je cena platine skočila iznad 2.300 dolara, takođe na najviši nivo ikada. Paladijum je, uz rast od oko tri odsto, dostigao najvišu vrednost u poslednje tri godine, prenosi Reuters.

Analitičari ocenjuju da plemeniti metali sve više dobijaju ulogu „neutralne“ imovine u svetu koji se ubrzano udaljava od globalizacije. Prema rečima Ilije Spivaka iz kompanije Tastylive, u uslovima rastućih tenzija između Sjedinjenih Država i Kine investitori traže imovinu koja ne nosi suvereni rizik i može da posluži kao univerzalni čuvar vrednosti.

Iako su slaba likvidnost i kraj godine dodatno pojačali kratkoročne oscilacije cena, tržišni učesnici smatraju da je širi uzlazni trend održiv. Očekuje se da bi zlato u narednih šest do dvanaest meseci moglo da se približi nivou od 5.000 dolara po unci, dok bi srebro moglo da ide ka 80 dolara, kako tržišta reaguju na važne psihološke pragove.

Zlato je od početka godine poskupelo za više od 70 odsto, što predstavlja najveći godišnji rast još od 1979. godine, podstaknuto potražnjom za sigurnim utočištem, očekivanjima smanjenja kamatnih stopa u SAD, snažnom kupovinom centralnih banaka, trendovima dedolarizacije i prilivima u fondove kojima se trguje na berzi. Srebro je u istom periodu zabeležilo rast veći od 150 odsto, nadmašivši zlato zahvaljujući snažnoj investicionoj tražnji, uključivanju na listu strateških sirovina u SAD i talasu momentum kupovina.

Platina i paladijum, koji se pretežno koriste u automobilskoj industriji za katalizatore, takođe su snažno porasli ove godine, usled ograničene ponude iz rudnika, neizvesnosti oko carina i preusmeravanja dela investicija sa zlata. Cena platine porasla je oko 160 odsto, dok je paladijum dobio više od 100 procenata. Analitičari upozoravaju da su ova tržišta relativno plitka, što ih čini podložnim naglim oscilacijama, iako se dugoročno i dalje kreću u skladu sa trendovima na tržištu zlata.