Cene nafte na trogodišnjem minimumu, izostao očekivani rast potražnje

Uvek kada dođe do pada cene nafte znači da je ponuda značajno veća od potražnje. To je glavni pokretač tog smera kretanja cene. A zašto je takvo stanje na tržištu? Kada je reč o globalnoj ekonomiji, to nije zato što je ponuda drastično povećana, nego zato što nema očekivanog rasta potražnje, kaže za Biznis.rs Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

“Drugo, zemlje koje nisu članice OPEC saveza su praktično povećavajući svoje isporuke popunile to mesto koje su zemlje OPEC-a napustile, pa sve zajedno nije uticalo na globalni nivo ponude. Inače, na cenu uvek utiče više faktora i uvek postoje politički uticaji, ali razlozi koje sam pomenuo su dominantni”, istakao je Mićović komentarišući odluku saveza zemalja OPEC+ koje su rešile da povećaju proizvodnju nakon tri godine redukcije.

OPEC+ saopštio je ranije ove nedelje da će povećati proizvodnju nafte od aprila, što je neočekivan potez koji je doveo do pada cena sirove nafte. Očekivalo se da će do povećanja doći tek od juna. Saudijska Arabija i sedam drugih članica grupe OPEC+ ranije su nekoliko puta odlagale plan za poništavanje dugotrajnog smanjenja proizvodnje, a trgovci su očekivali da će on ponovo biti odložen.

OPEC+ je saopštio u ponedeljak da se složio da nastavi sa „postepenim i fleksibilnim vraćanjem“ proizvodnje nafte od 2,2 miliona barela dnevno u narednih 18 meseci. Osam zemalja koje će od aprila povećati proizvodnju su Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman. Sva ostala postojeća smanjenja proizvodnje ostaće na mestu, saopštio je OPEC+.

“Teško je reći zašto je OPEC odlučio da poveća proizvodnju, možda oni vide nešto što mi ne vidimo, ali će odluka svakako doprineti smanjenju cena. Postoji prag cene sirove nafte koji omogućava ekonomski isplativu eksploataciju koja dalje omogućava investiciju u istraživanja. Kod sirove nafte, zbog prirodnog pada izdašnosti nalazišta, da bi se zadržao isti nivo proizvodnje neophodno je stalno tražiti nove izvore i metode eksploatacije. Podrazumeva se stalno investiranje i taj prag isplativosti je različit za svakoga. Nije isto kada se eksploatacija nafte radi blizu arktičkog kruga i u dubokom moru kao kada se radi u dobro istraženim kopnenim područjima. Tu je veoma velika razlika u troškovima”, naveo je naš sagovornik.

Cene nafte pale su od ponedeljka za oko tri odsto, dostigavši najniži nivo u poslednje tri godine, jer rastu strahovi da će trgovinski rat koji je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp usporiti ekonomsku aktivnost i smanjiti potražnju za naftom. Cena Brent nafte, koja je međunarodni referentni pokazatelj, pala je u sredu na 68,33 dolara po barelu, što je najniži nivo od decembra 2021. godine. Cena američke nafte pala je za više od četiri odsto, na 65,22 dolara po barelu, prenosi Financial Times.

Ovaj pad usledio je nakon što je Američka uprava za energetske informacije (EIA) objavila podatke o većem od očekivanog povećanju zaliha sirove nafte u SAD, što je dodatno pojačalo zabrinutost oko usporavanja ekonomske aktivnosti zbog carina. Nakon što je Tramp saopštio da se carine na robu uvezenu iz Kanade i Meksika odlažu za mesec dana, cene su blago porasle u četvrtak.

“Kada se spušta prag cene nafte čitavi regioni ispadaju iz igre, jer dolaze u položaj da ne mogu dalje da posluju po tako niskim cenama, pa je moguće da OPEC+ savez pokušava to – da spusti prag cena toliko nisko da se neke eksploatacije ne isplate i da ispadnu iz igre, ali to je sada već spekulacija”, ocenio je Mićović.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku nije moguće proceniti da li će biti neplaniranih smanjenja ili povećanja tokom tekuće godine, jer su to poslovne odluke koje se donose u zavisnosti od globalne potrošnje. Tomislav Mićović podseća da je pred početak prošle godine doneta procena ukupne potrošnje za celu godinu, ali da je vremenom ta procena opadala.

“Na osnovu tada raspoloživih podataka napravljena je procena, a slično se dešava i u tekućoj godini, mada su za 2025. procene bile daleko opreznije, što se tiče rasta potrošnje. Uobičajeno je i da se procene revidiraju tokom godine. Kada prođe prvi kvartal biće vreme za prave i ozbiljne revizije procene godišnje potrošnje”, zaključio je Mićović.

Goldman Sachs revidirao je u sredu svoju prognozu prosečne cene nafte tipa Brent za 2025. i 2026. godinu zbog planova OPEC+ grupe da u aprilu poveća proizvodnju nafte, kao i zbog slabije potražnje na osnovu najnovijih podataka o ekonomskim aktivnostima u SAD i eskalacije trgovinskih tarifa.

Goldman Sachs je ranije prognozirao da će cena Brent nafte u proseku iznositi 78 dolara po barelu u 2025. i 73 dolara u 2026. godini. Banka sada procenjuje da bi cena nafte Brent mogla pasti na nivo od 60 do 65 dolara po barelu do kraja 2026. godine. Takođe upozorava na rizike smanjenja tražnje za naftom u 2025. godini, niže od prethodno prognoziranih 1,1 milion barela dnevno.