Cene nafte najviše u poslednjih sedam meseci

Cene nafte su u četvrtak skočile na najviši nivo u gotovo sedam meseci, dok su investitori pojačano kupovali sigurna utočišta poput zlata, usled rastućih tenzija između SAD i Irana.

Cena severnomorske nafte Brent porasla je za 1,86 odsto na 71,66 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta ojačala za 1,9 procenata na 66,43 dolara. Rast je nastavljen nakon što su cene dan ranije skočile više od četiri odsto, što je bio najveći dnevni skok od oktobra, prenosi CNN.

Zlato, koje se tradicionalno smatra sigurnom imovinom u vremenima neizvesnosti, poskupelo je za dva odsto u sredu i ponovo prešlo granicu od 5.000 dolara za uncu, dok je u četvrtak zabeležilo dodatni, blaži rast.

Napetosti su pojačane nakon susreta američkih i iranskih zvaničnika u Ženevi povodom pregovora o iranskom nuklearnom programu. Američki potpredsednik Džej Di Vens (JD Vance) izjavio je da iranska strana nije prihvatila neke od „crvenih linija“ koje je postavila administracija predsednika Donalda Trampa (Donald Trump). Istovremeno, SAD su premestile deo vojne opreme bliže Bliskom istoku, što je dodatno podgrejalo zabrinutost tržišta.

U fokusu investitora našao se Ormuski moreuz, uski prolaz uz obalu Irana kroz koji dnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte, odnosno približno 20 odsto svetske potrošnje. Svaka pretnja poremećaju saobraćaja kroz ovaj ključni pravac mogla bi značajno uticati na globalno snabdevanje energentima.

Analitičari ističu da tržište sada uračunava veći geopolitički rizik u cene nafte, jer je Iran značajan proizvođač i nalazi se u središtu jednog od najvažnijih svetskih energetskih tranzitnih pravaca. Čak i ograničeni poremećaji ili pretnje mogli bi izazvati nagli skok cena.

Iran je u međuvremenu saopštio da je delimično zatvorio Ormuski moreuz zbog planiranih vojnih vežbi, što je dodatno uznemirilo tržišta. Iako tržišta često ignorišu geopolitičke tenzije, situacija se menja kada postoji realna mogućnost uticaja na globalno tržište nafte.

Rast cena nafte mogao bi dovesti do povećanja inflacije širom sveta, što bi otežalo centralnim bankama planove za smanjenje kamatnih stopa. Analitičari upozoravaju da bi eventualni vojni udari na Iran mogli dodatno podstaći rast cena energenata i inflatorne pritiske.