CENE NAFTE PONOVO U PADU Strah od novog talasa pandemije jači od otvaranja ekonomije

Cene nafte pale su u sredu, preokrenuvši sedmodnevni trend rasta, jer su rekordno velike količine zaliha i rastuća zabrinutost zbog novog talasa zaraze korona virusom nadmašile optimizam zbog ponovnog otvaranja globalne ekonomije.

Cena američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) pala je u sredu posle podne (CET) na 39,61 dolara za barel, što je 1,71 odsto manja vrednost u odnosu na prethodni dan. Severnomorska nafta Brent pojevtinila je na 41,26 dolara po barelu ili za 1,57 procenata, prema podacima specijalizovanog portala za monitoring energetskog tržišta „OilPrice“.

Rastući broj slučajeva Covid-19 u SAD, Kini, Južnoj Americi i Indiji, pokolebao je naftno tržište, jer je reč o ključnim centrima potražnje za naftom. Analitičari strahuju da bi eventualni drugi talas pandemije ukočio globalni ekonomski oporavak, a sa njim i porast potražnje i cena nafte.

Skladišta širom sveta krcata su naftom i ukoliko pandemija ponovo pogodi potražnju, moglo bi doći do borbe sa viškovima nafte, kao što je to bilo u aprilu kada je tržište nafte palo u kolaps, a cena otišla u negativne vrednosti. Prema oceni Američkog instituta za naftu, najnoviji pritisak na cene sirove nafte došao je usled rasta američkih zaliha.

Globalna potražnja za naftom još je ispod nivoa koji se očekivao da će dostići zbog ponovnog pokretanja ekonomije, ali blago raste. Zalihe benzina i destilata u SAD su opale, što sugeriše porast potrošnje. Uvoz nafte u Indiju u maju pao je najniže od oktobra 2011. Očekuje se da će Kina, najveći svetski uvoznik sirove nafte, usporiti uvoz u trećem kvartalu 2020. nakon kupovina rekordnih količina poslednjih meseci.

Dugoročno, Evropa bi do kraja ove decenije mogla imati problem sa snabdevanjem naftom i derivatima, navedeno je u studiji specijalizovanog portala Shift Project, prenosi Tanjug. U tekstu je navedeno da bi proizvodnja nafte mogla opasti brže, nego što će najveće evropske ekonomije preći na „čistu energiju“.

Autori se pozivaju na procene da je eksploatacija nafte u Rusiji i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza već prošla vrhunac i da je u opadanju, a upravo iz tih izvora potiče oko 40 odsto nafte koju troši evropsko tržište. Da bi smanjile rizik od većih posledica pandemije, glavne naftne kompanije redukovale su planirana ulaganja za 25 odsto.