Centralne banke i investicije u ETF-ove glavni generatori rasta cene zlata

Cena zlata udvostručena je za samo jednu godinu, a analitičari su saglasni da je to posledica kombinacije dubokih strukturnih promena i cikličnih makroekonomskih faktora koji su povećali potražnju i relativnu privlačnost ovog plemenitog metala u odnosu na druge oblike imovine.

Analitičari su saglasni da je najvažniji pokretač rekordna kupovina zlata od strane centralnih banaka koje već nekoliko godina zaredom kupuju više od hiljadu tona zlata godišnje.

Hrvatski ekonomista Ivica Brkljača za Biznis.rs kaže da je najveći kupac Kineska centralna banka, a u Evropi poljska centralna banka.

“Kupuju i mnoge druge jer se nakon zamrzavanja ruskih deviznih rezervi 2022. godine zlato reafirmisalo kao rezervna imovina bez kreditnog, političkog i sličnog rizika i ne zavisi od finansijskog sistema druge države”, smatra on.

Sa druge strane, ponuda zlata koja dolazi od eksploatacije i rudarske proizvodnje raste vrlo sporo, oko jedan do dva odsto godišnje, što je daleko sporije od trenutnog rasta potražnje. U ekonomiji su u tom slučaju stvari jasne – kada je tražnja veća od ponude, cena ide gore.

Međutim, osim centralnih banaka kupci zlata su i institucionalni i privatni investitori kroz ETF-ove, ali i poluge i zlatnike. Potrošačka potražnja za nakitom u Indiji i Kini i dalje čini važan deo ukupne slike. Slabljenje dolara takođe daje dodatni podsticaj rastu zlata.

Ovo potvrđuju podaci Svetskog saveta za zlato koji pokazuju da je u prošloj godini potražnja za zlatom u SAD porasla za 140 odsto, dostižući 679 tona. To je najveći nivo potražnje od 2020. godine, vođen isključivo investicijama u ETF-ove. Američki ETF-ovi bazirani na zlatu privukli su 437 tona zlata.

Brkljača kaže da relativna atraktivnost zlata raste kada realni prinosi na obveznice slabe, bilo zbog monetarnog popuštanja, dugoročnih inflacionih očekivanja ili fiskalnih rizika u velikim ekonomijama.

Kada se pogleda koje centralne banke imaju najveće rezerve zlata, ubedljivo prvo mesto drže Sjedinjene Američke Države (SAD) sa 8.133 tone. Sledi Nemačka sa 3.350 tona i Međunarodni monetarni fond koji drži 2.814 tona. Italija raspolaže sa 2.451 tonom, dok Francuska ima tek nešto manje od toga – 2.437 tona.

Finansijski stručnjak hrvatskog Fima investa Milan Horvat za Biznis.rs kaže da su centralne banke postale značajni kupci zlata u nameri restrukturiranja svojih deviznih rezervi, gde smanjuju izloženost dolaru (kroz američke obveznice), a povećavaju pozicije zlata i drugih valuta.

“Podsećam da je Fed prošle godine tri puta smanjivao svoju referentnu kamatnu stopu, ali stopa na desetgodišnje američke obveznice je ostala skoro ista, što ukazuje na povećanje rizika zbog rasta državnog duga i gubitak poverenja u dolar”, navodi Horvat.

Da li je vreme za prodaju?

Vrtoglav rast cene zlata sigurno izaziva kod mnogih investitora bojazan da li će se ti nivoi održati i pitanje da li je vreme za prodaju. Milan Horvat smatra da će sigurno deo ulagača u zlato krenuti da unovčava svoje pozicije, jer se to događa nakon svakog brzog rasta.

“Pitanje je da li je taj koji ima tu zlatnu pločicu dugoročni ulagač i štediša ili trenutno koristi tržišni stres. pa ostvaruje kratkoročnu dobit. Ovi drugi u pravilu unovčavaju veće ili manje delove svoje investicije, a prvi će samo izuzetno promeniti svoju poziciju, tim pre što razlozi rasta zlata nisu nestali. Mislim da su i dalje aktuelni, pa će zlato zadržati trend rasta, uz veće ili manje korekcije”, mišljenja je doajen hrvatske investicione scene.

Ivica Brkljača je sličnog stava, iako se ne usuđuje da prognozira dalje kretanje cene zlata.

“Načelno, ako se slični uslovi nastave, a to su geopolitičke napetosti, trgovinski ratovi, veliki budžetski deficiti najvažnijih svetskih privreda, slabljenje američkog dolara… moguće je da cena zlata nastavi da raste. Obrnuto važi ako percipirani rizici počnu da se smanjuju, tada je i značajan pad cene zlata moguć nakon ovakvog strelovitog rasta”, kaže Brkljača.

Podseća da zlato zna da osetnije padne, pa je tako na primer od kraja 2012. do kraja 2015. cena zlata pala oko 40 odsto. To potvrđuje činjenicu da je ovaj plemeniti metal volatilna klasa imovine i toga treba biti svestan.

Zlato je i ranije prolazilo kroz snažne uzlazne cikluse, ali aktuelni rast svrstava se među najizraženije u modernoj istoriji tržišta zlata.

Najčešće spominjani istorijski presedan jeste period globalne finansijske krize između 2008. i 2011. godine, kada je cena zlata porasla sa približno 700 dolara po unci na tadašnji istorijski maksimum iznad 1.900 dolara. Rast je iznosio oko 170 odsto u tri godine.

Sledeći značajan uzlazni ciklus dogodio se tokom pandemije 2020. godine, kada je zlato u otprilike godinu dana poraslo za oko 25 do 30 odsto. Taj rast bio je brz, ali relativno kratkotrajan i snažno vezan uz jedan dominantan šok – globalno zatvaranje ekonomija i izuzetno ekspanzivnu monetarnu politiku.

Ono što trenutni rast razlikuje od prethodnih jeste da nije rezultat jedne izolovane krize, već istovremenog delovanja više dugoročnih faktora.

Investitori ne bi smeli da zaborave ni kretanja u suprotnom smeru o čemu svedoči period početka osamdesetih godina prošlog veka kada je posle perioda rasta nastupio izuzetno dug period slabnjenja cene zlata. Oni koji su tada investirali u ovaj plemeniti metal morali su da sačekaju 28 godina ne bi li se nominalno cena vratila na isti nivo.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Sve dok postoji monetarna i fiskalna nesigurnost interesovanje za zlato ostaje snažno