Cenu rata u Iranu osetiće i potrošači

Povećani troškovi transporta izazvani sukobom u Iranu odraziće se na potrošače, rekao je direktor druge najveće svetske brodarske kompanije.

Vinsent Klerk (Vincent Clerc), izvršni direktor kompanije Maersk, rekao je za BBC da danski brodarski gigant ima mehanizme prema kojima se promene cena goriva – bilo da rastu ili padaju – prenose na klijente kompanije. „To znači da će se, u ovom slučaju, ta povećanja na kraju preneti na naše klijente, a zatim i na potrošače„, rekao je on za BBC.

Od kada je počeo rat SAD i Izraela protiv Irana, cena nafte je naglo porasla i približila se vrednosti od 120 dolara po barelu (oko 110 evra), pre nego što je donekle pala, ali je sa 87 dolara (oko 80 evra) po barelu i dalje skoro 20 odsto viša nego pre izbijanja sukoba.

Kompanijom Maersk dominira sektor kontejnerskog brodarstva, koji ima ključnu ulogu u transportu robe poput igračaka, odeće i elektronike širom sveta. Rat je zaustavio transport kroz ključnu rutu kroz Ormuski moreuz. Pre sukoba, oko petine svetskih zaliha nafte prolazilo je tim putem.

Portparolka iranske vlade Fatemeh Mohajerani (Fatemah Mohajerani) opravdala je blokadu, rekavši da zemlja mora da maksimalno iskoristi sve resurse dok je u ratnom stanju.

Istovremeno, najveće svetske brodarske kompanije izbegavaju i prolazak kroz Crveno more zbog bezbednosnih pretnji. To izaziva velike poremećaje u globalnoj ekonomiji, pa kompanije poput Maerska šalju svoje brodove na duža – i skuplja – putovanja oko Rta dobre nade.

Kineska vlada je već izrazila nezadovoljstvo zbog viših troškova transporta robe. U utorak je kinesko ministarstvo saobraćaja saopštilo da je pozvalo rukovodioce kompanije Maersk i još jedne firme na razgovor o njihovim „međunarodnim brodarskim operacijama“.

Klerk je rekao da dodatni troškovi iznose oko 200 dolara (oko 185 evra) za standardni transportni kontejner dužine oko šest metara, što može značiti „povećanje od 15 odsto do 20 odsto nekih troškova prevoza“.

Rivali kompanije Maersk, MSC i Hapag-Lloyd, takođe su povećali svoje cene.

Klerk je rekao da je poremećaj imao dubok uticaj na kompaniju Maersk, pri čemu mnogi klijenti ne dobijaju redovne isporuke, što je ogromni poremećaj u regionu koji se u velikoj meri oslanja na uvoz hrane. To znači da postoji mnogo logističkih izazova kako bi se hrana nastavila kretati i kako bi se obezbedilo da i dalje bude na policama supermarketa, umesto da propadne dok stoji na brodovima ili u lukama.

Države Saveta za saradnju zemalja Zaliva (GCC: Saudijska Arabija, UAE, Katar, Kuvajt, Bahrein i Oman) uvoze oko 80–90 odsto hrane koju konzumiraju. U proseku se često navodi da oko 85 odsto ukupne hrane dolazi iz uvoza

Upitan da li je zabrinut zbog nestašica proizvoda, rekao je da su videli fantastičnu reakciju, uz kopnene transportne rute i kamione koji pokušavaju da održe snabdevanje.

Međutim, teško je kopnom prebaciti isti obim robe kao morem, a Klerk je rekao da, iako postoji dovoljno kapaciteta da se najvažnija roba i dalje transportuje, mnogi izvozni proizvodi poput petrohemijskih moraju neko vreme da budu u drugom planu.

Vlade, uključujući SAD i Francusku, sugerisale su da bi pomorske vojne pratnje mogle biti način da se plovni putevi ponovo otvore. Klerk je rekao da bi bolja opcija bila da SAD, Izrael i Iran postignu „neku vrstu dogovora“ kako bi se obnovile trgovinske rute na Bliskom istoku.

Iako bi pomorska pratnja mogla biti privremeno olakšanje koje bi omogućilo kretanje brodova, Klerk je naglasio da nije spreman da izlaže zaposlene riziku. „Vrlo ste blizu iranske obale, nemate mnogo vremena za reakciju, tako da bi bilo potrebno značajno prisustvo mornarice da obezbedi zaštitu tokom celog prolaska. Lično mi je teško da vidim da je to trajno rešenje za ovu situaciju, jer je saobraćaj veoma važan, a moreuz je veoma uzak“, rekao je.

Podaci logističke firme KN Seaexplorer sugerišu da je u Zalivu do ponedeljka, 9. marta, ostalo zaglavljeno 132 broda. Tačan broj je teško potvrditi, jer izveštaji ukazuju da su neka plovila isključila svoje transpondere kako bi sakrila svoju lokaciju.

U međuvremenu, tek pre nekoliko nedelja velike brodarske kompanije poput Maerska počele su postepeni povratak na rutu kroz Crveno more. Pretnje napadima Huta na brodove (povezane sa sukobom Hamasa i Izraela) navele su kompanije da dve godine ne koriste taj prolaz.

Svi brodovi koji se tamo nalaze ili su u Ormuskom moreuzu ranjivi su.

„Na kraju, moramo se vratiti situaciji u kojoj su sloboda plovidbe i mirna plovidba ponovo uspostavljene„, zaključio je Klerk.