Članovi američke centralne banke podeljeni kao retko kada

Predsednik SAD Donald Tramp zahteva da Fed obara kamatne stope, a to bi u vremenima kada se očekuje rast cena definitivno oslabilo kredibilitet centralne banke, kao i njenu sposobnost da obuzda inflaciju. U međuvremenu, kandidati za mesto predsednika Feda – Kevin Haset (Kevin Hassett), dugogodišnji Trampov savetnik, i Kristofer Voler (Christopher Waller), stoje između Trampovih zahteva i potrebe ozbiljnog vođenja Feda, navela je u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji Danica Popović.

“Tramp nastavlja pritisak na budućeg predsednika Feda. Svetski mediji najavljuju kako pred budućim predsednikom Federalnih rezervi stoji zastrašujući zadatak, da smiri uzburkano finansijsko tršte, ublaži inflatorne pritiske i, kako kaže Politico – da smiri predsednika čija opsesija nižim kamatnim stopama dominira većim delom njegovog mandata”, istakla je Popović, dodajući da povećanom riziku od inflacije doprinosi carinska politika Bele kuće.

Federalni komitet za otvoreno tržište američke centralne banke (FOMC) odlučiće 10. decembra da li će nastaviti sa snižavanjem kratkoročnih kamatnih stopa, nakon smanjenja od 0,25 procentnih poena u oktobru, ili će ih zadržati na sadašnjem nivou. Za razliku od prethodnih sastanaka, ishod ove sednice je neizvesniji zbog nedostatka ključnih ekonomskih podataka, izazvanog obustavom rada savezne vlade.

Zavod za statistiku rada neće objaviti podatke o inflaciji i zapošljavanju za oktobar jer nisu ni prikupljeni tokom blokade. Novembarski podaci biće objavljeni tek posle sastanka – izveštaj o zapošljavanju 16. decembra, a o inflaciji 18. decembra.

Sednica FOMC-a ove nedelje počeće da oblikuje očekivanja u vezi sa naslednikom Džeroma Pauela (Jerome Powell) na mestu predsednika Feda, koga treba da imenuje Tramp. Fed je u nezgodnoj poziciji između široko prisutne zabrinutosti zbog inflacije i Trampovih zahteva da se kamatne stope smanjuju, prenosi Reuters.

“Ko god da nasledi Pauela naći će se u procepu. Tramp će i dalje insistirati na politici niskih kamatnih stopa, što gura inflaciju naviše, a istovremeno će zahtevati da objavljuju da su je savladali. Jedna od Trampovih ideja je da porodice koje zarađuju manje od 100.000 dolara godišnje dobiju ček od 2.000 dolara, što veoma podseća na politiku bivšeg predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) u doba pandemije, što je podiglo inflaciju na nivo nezabeležen u poslednje čeiri decenije”, ocenila je Danica Popović.

Prema njenim rečima, investitori su već privatno upozorili Ministarstvo finansija na rizike ako Haset preuzme kormilo centralne banke, kao i rizike da pod uticajem Trampa ni buduća politika Federalnih rezervi više ne sledi samo znanja i politike iz udžbenika finansija i ekonomije, već i iz novinskih tabloida.

Istovremeno, sve je izraženija podela unutar FOMC-a između „jastrebova“ i „golubova“. Jastrebovi se zalažu za strožu monetarnu politiku i protive se daljem snižavanju kamata zbog rizika od inflacije, dok golubovi podržavaju popuštanje politike kako bi se pomoglo tržištu rada koje pokazuje znakove slabljenja.

Glasanje sa sednice krajem oktobra jasno je pokazalo te podele. Od ukupno 12 članova sa pravom glasa, dvoje su bili protiv većinske odluke o smanjenju kamata od 0,25 procenata, jedan je bio za to da se kamate uopšte ne smanjuju, dok je drugi zagovarao agresivnije smanjenje od 0,5 poena. Iako neslaganja u FOMC-u nisu neuobičajena, oktobarska sednica bila je posebna jer su prigovori dolazili sa suprotnih strana – i sa „jastrebovske“ i sa „golubije“. Takva situacija se u istoriji Feda događala veoma retko.

Neizvesnost oko predstojeće odluke već je izazvala povećanu nestabilnost na finansijskim tržištima. Indeks VIX, koji meri volatilnost na berzi, dostigao je najviši nivo od aprila, nakon Trampovih najava carina. Povećana je i volatilnost na tržištu obveznica. Iako deo nestabilnosti proizilazi i iz visokih vrednovanja akcija, neodlučnost Feda dodatno uznemirava tržišta.

Kao najverovatniji ishod analitičari predviđaju da će odluka biti doneta uz veći broj protivljenja nego u oktobru, verovatno tri ili četiri člana će biti protiv većinske odluke. Bez obzira da li odluka bude „jastrebovska“ ili „golubija“, takav razvoj događaja verovatno bi značio nastavak povišene volatilnosti i preusmeravanje pažnje investitora na naredni sastanak 28. januara, kada će se promeniti i sastav glasača u FOMC-u.

Najgori, ali malo verovatan, scenario bio bi pet protivljenja ili čak izjednačeno glasanje, što nikada ranije nije zabeleženo u istoriji FOMC-a. Takav ishod bi dodatno uzdrmao tržišta i doveo u pitanje autoritet i stabilnost rukovodstva Feda.

Smanjenje kamatne stope za 0,25 procenata je ishod koji tržišta očekuju, međutim, ključni signal biće ton saopštenja i nove ekonomske projekcije – da li je Fed spreman za dalja smanjenja kamata ili će posle ovog poteza postati znatno oprezniji.