Da li će Amerika biti poražena u carinskom ratu sa Kinom?

Američke ‘recipročne’ carine, posle ishitrenog povlačenja većine njih nakon negativnog reagovanja Volstrita, pretvorile su se u trgovinski rat sa Kinom. Kako to vide brojni analitičari, Vašington je na dobrom putu da taj rat izgubi. Razlozi za to su brojni, ali je onaj koji će nesumnjivo odrediti dinamiku događaja tokom maja – a i narednih meseci ove godine – politički pritisak na Donalda Trampa, navodi se u najnovijem broju publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Kako ocenjuje autor analize Goran Nikolić, sve ukazuje na to da je američki predsednik, verujući da će Kinezi popustiti, pogrešno procenio političku strategiju Pekinga i njegovu sposobnost da se nosi sa ekonomsko-političkim posledicama carinskog rata sa Amerikom.

“Uvidevši sve opasnosti, ne samo po finansijski i realni sektor privrede, već i po rezultat izbora 2026, nova američka administracija je već počela da povlači brojne poteze da bi se projektovani troškovi carinskog rata što je više moguće ublažili. Tako je američki predsednik 4. maja izjavio da je spreman da snizi carine za uvoz iz Kine u nekom trenutku (‘u naredne dve ili tri nedelje’). Istovremeno, Tramp je nagovestio da bi njegova administracija veoma brzo mogla da sklopi trgovinske sporazume sa nekim drugim zemljama”, navodi Nikolić.

Kako ukazuje, iako još uvek nema konkretizacije termina budućih pregovora Vašingtona i Pekinga, očekivani telefonski razgovor dva predsednika bio bi praćen ličnim sastankom u roku od šest meseci.

“Budući da su sada obe strane svesnije da je dugotrajni carinski rat rizičan za obe privrede, očekivano je da bi pregovori trebalo da dovedu do dogovora o smanjenju, trenutno enormnih, carina na relativno podnošljive stope do kraja godine”.

U situaciji kada se nalazi u vrlo delikatnoj političkoj situaciji, problem za Trampa predstavlja i mogući tvrd stav takozvanih saveznika, posebno nekih zemalja EU, uprkos tome što Brisel javno poziva na kompromis.

“Naime, dok će direktni ekonomski uticaj Trampovih carina na Evropu verovatno biti limitiran, dugoročne posledice – posebno za nemački izvozno orijentisani model rasta – mogle bi biti dalekosežne. Povezano s tim, Brisel bi mogao da intenzivira politiku striktnog regulisanja tehnoloških giganata sa sedištem u SAD”, navodi se u analizi MAT-a.

Kako piše Goran Nikolić, problem za Trampa predstavlja i to što zemlje jugoistočne Azije rizikuju izolaciju od strane Kine ako se isuviše blisko usklade sa SAD u carinskom ratu. Povezano s tim, sve izvesnija namera Pekinga da značajno poveća domaću tražnju ključna je za izvozne rezultate ovih ekonomija.

Carinski rat ima potencijal da izazove veći šok nego Covid kriza

Svetska trgovinska organizacija (STO) sada očekuje da će obim svetske robne trgovine biti u padu za 0,2 odsto u ovoj godini – pre nego što se zabeleži skromni oporavak od 2,5 odsto u 2026. Nova procena STO za 2025. je skoro tri procentna poena niža nego što bi bila bez nedavne promene politike SAD. Dodatno, STO upozorava da bi robna trgovina između SAD i Kine mogla da se smanji za čak 80 odsto.

Prognostičari koje je anketirao Blumberg očekuju da će američki uvoz opasti međugodišnje sedam odsto u drugom kvartalu – što bi bilo najveće smanjenje od početka pandemije. Covid lockdown je bio šok, ali globalni lanci snabdevanja su se relativno brzo oporavili i nekoliko sektora, uključujući igračke, na kraju je imalo rekordne godine.

“Ovo ima potencijal da bude teži šok, s tim da što duže ovo traje, to će posledice biti teže. Očekivan pad cena berzanskih roba je u dobroj meri posledica anticipacije slabijih privrednih rezultata u dve najveće svetske ekonomije, i posledično usporenog globalnog rasta i trgovine. Naime, Svetska banka predviđa da će cene glavnih berzanskih roba pasti za čak 12 odsto tokom ove godine i dodatnih pet odsto u 2026, što će ih spustiti na pretpandemijski nivo”, ukazuje Nikolić.

Kako ističe, posebno intenzivno će se redukovati cene energenata, koje će pasti za 17 odsto, na najniži nivo u poslednjih pet godina, da bi tokom sledeće godine opale za dodatnih šest odsto (kada će prosečna cena sirove nafte tipa Brent iznositi tek 60 dolara za barel, sa 81 dolar za barel koliko se plaćao u 2024).

Kada je u pitanju globalni BDP, projekcije MMF-a nisu toliko dramatične, budući da se prognozira usporavanje privredne aktivnosti za 0,5 odsto u odnosu na prethodni scenario, te će svetska ekonomija rasti 2,8 odsto u ovoj i tri odsto u sledećoj godini.

Status kvo nije dugoročno održiv

Ekonomija SAD počinje da se suočava sa prvim problemima. Luke na zapadnoj obali, od Sijetla do Los Anđelesa, beleže pad tereta koji stiže iz Kine, a efekat će se osetiti u više američkih privrednih sektora – odmah u nekim čiji se najveći deo proizvodnje obavlja u Kini (kao što su tekstil, igračke, video-igrice), a sporije u onima koje posredno zavise od pogona u toj zemji. Naime, ima indicija da su pošiljke tereta iz Kine prema SAD pale čak za 60 odsto.

“Skok cena mnogih kineskih uvoznih proizvoda ne samo da će naštetiti američkim potrošačima, već bi mogao da mnoge firme koje se oslanjaju na kineske komponente odvede u bankrotstvo. Ono što mnogi očekuju su značajna otpuštanja u industrijama koje obuhvataju transport, logistiku i maloprodaju”, napominje Nikolić.

S druge strane, uprkos tome što su dobro pripremljeni, u Pekingu znaju da trgovinski rat nema pobednika, te da bi gubitak pristupa američkom tržištu i proizvodima napredne tehnologije bio težak udarac za privredu te zemlje.

U Pekingu se pretpostavlja da bi u odsustvu rešenja carinskog spora do kraja godine pritisci širom SAD mogli poprimiti dramatične razmere, značajno slabeći poziciju Trampa i ‘terajući’ ga da u konačnici ponudi ustupke.

“Dakle, bazična pretpostavka je da zatišje u američko-kineskom carinskom ratu ne može potrajati, jer status kvo, uključujući carinu od 145 odsto na većinu kineskih proizvoda, nije ‘održiv’. S tim u vezi, ekonomisti Morgan Stenlija očekuju da će ‘pogoršane okolnosti’ naterati rukovodstva obe zemlje da pregovaraju, te da će već sredinom 2025. doći do snižavanja carine na uvoz iz Kine na 60 odsto”, navodi se u analizi MAT-a.

Istovremeno, malo je verovatno da će se carine vratiti na nivoe s početka 2025. Sveobuhvatniji razgovori u drugoj polovini ove godine mogli bi da dovedu do daljeg smanjenja carina na kineski uvoz – redukujući ih na 34 odsto do kraja 2025. Prema strategistima Nomura, oko 2,2 odsto kineskog BDP-a je „direktno pogođeno carinama”.

Posledično, ako bi se kineski izvoz u SAD prepolovio, ta zemlja bi mogla da se suoči sa direktnim gubitkom od 1,1 odsto BDP-a, dok bi kumulativni gubici u dužem roku bili znatno veći usled šokova koji bi se neminovno proširili na druge privredne sektore, posebno uslužne.

S druge strane Pacifika, Kina je u dugotrajnom ratu protiv deflacije i posledičnog pada cena aktiva, dok sada i zdraviji deo ekonomije, izvozni sektor, počinje da slabi. Mesečna anketa kineskih proizvođača objavljena 30. aprila ukazuje da su nove izvozne narudžbine bile najslabije od kraja 2022. Ideja da bi kineski potrošači mogli da spasu domaću ekonomiju višim nivoom potrošnje je verovatno tačna, ali to što je stara više decenija ukazuje da će se sa implementacijom takve politike još dugo čekati.

U svakom slučaju, potencijalni gubitak pristupa američkom tržištu, zajedno sa rastućom neizvesnošću u globalnom trgovinskom sistemu, bio bi težak udarac izvoznim sektorima Kine, čija komparativna prednost leži u njenoj ogromnoj proizvodnoj bazi i čvrsto integrisanim lancima snabdevanja.

Ovo posebno važi za visokotehnološke i zelene industrije kao što su električna vozila, baterije i solarna energija, koji su zavisni od otvorenih tržišta i predvidljive potražnje. Iako je međugodišnji rast kineskog BDP-a sa 5,4 odsto bio veći nego što se očekivalo u prvom kvartalu 2025, negativan efekat američkih carina će se uskoro manifestovati, na šta već ukazuje evidentirano usporavanje industrijske aktivnosti u aprilu.

“Procenjeni gubici broja radnih mesta u Kini od čak 5,7 miliona u srednjem roku, te čak 15,8 miliona dugoročno posmatrano, su alarmantni. Povezano s tim, već krajem aprila rukovodstvo u Pekingu je donelo odluku da se povećaju poreski povraćaji kod isplata osiguranja za slučaj nezaposlenosti za firme pogođene američkim carinama. Izvesno je da kinesko rukovodstvo neće puno oklevati sa fiskalnom ekspanzijom u cilju spašavanja ogromnog broja domaćih kompanija koje će biti pogođene smanjenom mogućnošću za izvoz na američko tržište”, ocenjuje Goran Nikolić.

Kako bi mogao da izgleda kompromis Vašingtona i Pekinga

Iako će ekstremno visoke carine značajno otežati pristup kineskih izvoznika američkom tržištu, kineska ekonomija je u boljem položaju nego ikada da se nosi sa posledicama – u poređenju sa šokom zbog pandemije Covid-19, prekid trgovine sa SAD je podnošljiviji poremećaj. Dodatno, za razliku od vremena prve Trampove administracije, Kina je sada spremna i za tehnološko odvajanje od SAD.

“Međutim, stvari su daleko urgentnije za Vašington, koji treba da prihvati strukturnu realnost: SAD će uvek imati trgovinski deficit sa Kinom, jer Amerikanci nemaju želju da se poslovi niske dodate vrednosti vrate iz pogona u Kini. Glavni izazov za Belu kuću je kako strukturirati neizbežni bilateralni deficit – a sve u naporu da se dobiju koncesije u industrijama koje će oblikovati budućnost (kao što su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo i čista energija), a da se istovremeno osigura da Kina nastavi da investira svoje spoljnotrgovinske suficite u aktive koje su denominovane u dolarima”, navodi se u analizi MAT-a.

Nikolić ocenjuje da čak i održive carine neće zaustaviti kinesku globalnu komercijalnu ekspanziju i da će predsednik SAD verovatno morati da prihvati teške kompromise da bi njegova zemlja izbegla potencijalno ogromne gubitke.