Da li će EU ipak pokrenuti “zloglasni” ACI mehanizam?

Izaslanici Evropske unije trebalo bi da se sastanu već ove nedelje kako bi formulisali plan mera kao odgovor na mogući scenario da ne bude dogovora sa predsednikom SAD Donaldom Trampom (Donald Trump), čija se pregovaračka pozicija u vezi sa carinama smatra dodatno pooštrenom pred istek najavljenog roka 1. avgusta.

Dosadašnji napori još nisu dali trajniji napredak nakon razgovora u Vašingtonu prošle nedelje, prema navodima osoba upoznatih sa situacijom. Pregovori će se nastaviti u naredne dve nedelje.

Kako piše Bloomberg, smatra se da SAD sada žele gotovo univerzalnu carinu na robu iz EU višu od 10 odsto, uz sve manji broj izuzetaka, koji u ovom trenutku obuhvataju avijaciju, određene medicinske uređaje i generičke lekove, nekoliko vrsta alkoholnih pića i specifičnu opremu za proizvodnju koja je potrebna Sjedinjenim Državama, tvrde insajderi.

Dve strane su takođe razgovarale o mogućim gornjim granicama za određene sektore, kao i o kvotama za čelik i aluminijum i načinu da se zaštite lanci snabdevanja od izvora koji prekomerno snabdevaju tim metalima.

„Uveren sam da ćemo postići dogovor“, rekao je američki ministar trgovine Hauard Lutnik (Howard Lutnick) u emisiji Face the Nation na CBS-u u nedelju. „Mislim da će sve ključne zemlje shvatiti da im je bolje da otvore svoja tržišta za Sjedinjene Američke Države nego da plaćaju značajne carine.“

Predsednik SAD je ranije ovog meseca poslao pismo EU, upozorivši da će blok od 1. avgusta biti suočen sa carinom od 30 odsto na većinu svog izvoza. Pored univerzalne takse, Trump je uveo 25 odsto carine na automobile i auto-delove, dok su carine na čelik i aluminijum duplo više.

Takođe je zapretio da će već sledećeg meseca uvesti carine na farmaceutske proizvode i poluprovodnike, a nedavno je najavio i carinu od 50 odsto na bakar. Sve u svemu, EU procenjuje da carine SAD već obuhvataju robu u vrednosti od 380 milijardi evra (442 milijarde dolara), odnosno oko 70 odsto njenog izvoza u SAD.

Pre nego što je stiglo Trampovo pismo, EU je gajila nadu da se približava početnom okviru koji bi omogućio detaljne razgovore na osnovu univerzalne stope od 10 odsto na mnoge izvozne proizvode.

EU nastoji da obezbedi šire izuzetke nego što to SAD trenutno nude, kao i da se zaštiti od budućih “sektorskih” carina. Iako je odavno prihvaćeno da bi svaki dogovor bio asimetričan u korist SAD, EU će proceniti ukupan disbalans dogovora pre nego što odluči da pokrene bilo kakve kontramere, kako je ranije izvestio Bloomberg. Nivo „bola“ koji su države članice spremne da prihvate se razlikuje, a neke su otvorene za više carinske stope ako se obezbede dovoljni izuzeci, rekli su izvori.

Bilo koji dogovor bi takođe uključivao pitanja netarifnih barijera, saradnju u ekonomskim i bezbednosnim pitanjima, konsultacije o digitalnoj trgovini i strateške nabavke.

S obzirom na sve manje šanse za pozitivan ishod i približavanje roka, očekuje se da EU počne da priprema plan za brzo delovanje ako ne dođe do dogovora, rekli su izvori. Bilo kakva odluka o kontramerama verovatno bi zahtevala politički pristanak lidera bloka zbog visoke uloge u igri, dodali su.

Kontramere bi verovatno izazvale još širi transatlantski trgovinski raskol, s obzirom na Trampova upozorenja da će odmazda protiv američkih interesa izazvati još oštrije mere njegove administracije.

Blok je već odobrio potencijalne carine na američku robu vrednu 21 milijardu evra koje bi se mogle brzo primeniti kao odgovor na Trampove carine na metale. One su usmerene na politički osetljive američke savezne države i obuhvataju proizvode poput soje iz Luizijane, druge poljoprivredne proizvode, živinu i motocikle.

EU je takođe pripremila listu carina na dodatnih 72 milijarde evra američkih proizvoda kao odgovor na tzv. recipročna opterećenja i carine na automobile. Meta bi bili industrijski proizvodi, uključujući avione kompanije Boeing, automobile proizvedene u SAD i burbon viski.

Takođe se razmatraju mere koje prevazilaze carine, kao što su kontrole izvoza i ograničenja za ugovore o javnim nabavkama.

Bloomberg je prošle nedelje izvestio da sve veći broj država članica EU želi da blok aktivira svoj najmoćniji trgovinski mehanizam, tzv. instrument protiv prinude (anti-coercion instrument, ACI), protiv SAD ukoliko dve strane ne postignu prihvatljiv dogovor i Trump sprovede svoje pretnje u vezi sa carinama.

ACI bi dao zvaničnicima široka ovlašćenja da preduzmu odmazdu. Te mere bi mogle uključiti nove poreze na američke tehnološke gigante ili ciljana ograničenja američkih investicija u EU. Mogle bi takođe obuhvatiti ograničen pristup određenim delovima tržišta EU ili zabranu američkim firmama da učestvuju u javnim nabavkama u Evropi.

Instrument protiv prinude je prvenstveno zamišljen kao sredstvo odvraćanja, a ako je potrebno – i kao način da se odgovori na namerne prinudne akcije trećih zemalja koje koriste trgovinske mere kako bi vršile pritisak na suverene političke odluke bloka od 27 država članica ili pojedinačnih zemalja.

Komisija može predložiti upotrebu ACI-ja, ali je na državama članicama da odluče da li postoji slučaj prinude i da li treba da se primeni. Tokom celog procesa, EU bi nastojala da se konsultuje sa „prinudnom stranom“ kako bi se pronašlo rešenje.