Da li će globalna trgovina u 2025. trpeti zbog geopolitičkih tenzija?

Globalna trgovina je spremna da dostigne najviši nivo od skoro 33.000 milijardi dolara u 2024. godini, što je povećanje od 1.000 milijardi u odnosu na prethodnu godinu, objavila je u svom izveštaju za decembar Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju – UNCTAD.

Ovaj godišnji rast od 3,3 odsto uglavnom je vođen rastom trgovine uslugama od sedam odsto, što je doprinelo ukupnoj ekspanziji od 500 milijardi dolara. Trgovina robom je ove godine porasla za dva odsto, odnosno usporila je i ostala ispod maksimuma iz 2022. godine.

U trećem kvartalu ove godine razvijene ekonomije su predvodile rast globalne trgovine, podržan stabilnom tražnjom i poboljšanjem uslova poslovanja.

Naime, uvoz grupe ovih zemalja porastao je za tri odsto kvartalno, dok je izvoz povećan za dva procenta.

Japan je zabeležio najveći kvartalni rast izvoza roba u vrednosti od pet odsto i najveći godišnji rast izvoza usluga od 13 odsto. Sjedinjene Američke Države su zabeležile rast uvoza robe za četiri odsto i kvartalno i godišnje, sa povećanjem izvoza za dva procenta na godišnjem nivou i jedan procenat kvartalno. Evropska unija je zadržala snažan rast trgovine uslugama, pri čemu se očekuje da će i uvoz i izvoz ostati pozitivni tokom godine.

Nasuprot tome, regioni u razvoju su se borili sa rezultatima tokom istog perioda. Uvoz je pao za jedan odsto u ovom kvartalu. Trgovina između zemalja u razvoju, poznata kao trgovina Jug-Jug, opala je za jedan procenat, preokrenuvši ranije trendove. Međutim, trgovina zemalja u razvoju ostala je pozitivna na godišnjem nivou, rastući za oko tri procenta.

U izveštaju UNCTAD-a navodi se da je Kina zabeležila pad uvoza robe za jedan odsto u trećem kvartalu, a izvoza za dva procenta, dok je uvoz usluga opao za jedan procenat u ovom kvartalu. Međutim, izvoz usluga je nastavio da raste, za devet odsto i kvartalno i godišnje, dok je uvoz usluga porastao za 17 odsto tokom godine.

Indija je zabeležila pad od jedan odsto u uvozu robe i tri procenta u izvozu u ovom kvartalu, ali su i uvoz i izvoz usluga porasli za jedan procenat. Na godišnjem nivou, uvoz robe je porastao za četiri procenta, dok je izvoz porastao za dva odsto.

Kako se dalje navodi u izveštaju trgovina istočne Azije je zastala, bez rasta uvoza i samo jedan procenat rasta izvoza u ovom kvartalu. Rast u trećem kvartalu pokrenuli su IKT i industrija odeće. Očekivano ili ne, auto-industrija je zabeležila pad.  

Trgovina komunikacionom opremom porasla je za 13 odsto u ovom kvartalu, značajno nadmašivši skromni godišnji rast sektora od jednog procenta. Uvoz i izvoz kancelarijske opreme porastao je takođe za 13 odsto u kvartalu – u skladu sa snažnim rastom sektora od 15 odsto tokom godine.  Sektor odeće zabeležio je snažan kvartalni rast od 14 odsto, i ovde je došlo do velike suprotnosti, jer je na godišnjem nivou zabeležen pad od pet procenata. 

Kriza u auto-industriji se odražava na poslovanje kompanija, te je vrednost trgovine zabeležila pad od tri odsto u trećem kvartalu zbog usporavanja tražnje. Prognoze su uprkos svim problemima optimistične, te se u izveštaju navodi da bi ovaj sektor trebalo da na godišnjem nivou ostvari rast od četiri odsto.

Trgovina energentima je pala za dva odsto u kvartalu i sedam procenata na godišnjem nivou. Uvoz i izvoz metala opali su za tri odsto i na kvartalnom i na godišnjem nivou.

Globalna trgovina u 2025. pod lupom SAD

Neizvesnost u trgovinskim odnosima biće veća u 2025. godini, zbog nastavka ili čak novih trgovinskih ratova, kao i tekućih geopolitičkih izazova, smatraju autori izveštaja.

Trgovinski izgledi za 2025. zamagljeni su potencijalnim promenama američke politike, uključujući šire tarife koje bi mogle da poremete globalne lance vrednosti i utiču na ključne trgovinske partnere, navodi se u izveštaju UNCTAD-a.

Zemlje koje su najviše izložene promenama u trgovinskoj politici SAD su verovatno one sa velikim trgovinskim suficitom i višim carinskim barijerama. Na osnovu podataka o robnoj razmeni za 2023, to uključuje Kinu (oko 280 milijardi dolara trgovinskog suficita), Indiju (45 milijardi dolara), Evropsku uniju (205 milijardi dolara) i Vijetnam (105 milijardi dolara).

Druge zemlje sa trgovinskim viškovima, kao što su Kanada (70 milijardi dolara), Japan (70 milijardi dolara), Meksiko (150 milijardi dolara) i Republika Koreja (50 milijardi dolara), takođe se mogu suočiti sa određenim rizicima, uprkos nametanju relativno nižih carina na uvoz iz SAD ili uspostavljanjem trgovinskih sporazuma.

Da neizvesnost u globalnoj trgovini bude veća tokom naredne godine doprineće i kretanje američkog dolara, kao i promena makroekonomske politike dolaskom nove administracije.