Da li će rat u Iranu dovesti do globalnog deficita nafte?

Komercijalni brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz opao je za 90 odsto usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku, primoravajući globalnu pomorsku trgovinu da se preusmeri oko Rta Dobre Nade, koji se nalazi na južnom vrhu Kejp poluostrva, oko 50 kilometara južno od Kejptauna u Južnoj Africi.

Nakon što je Teheran zatvorio kritični energetski i naftni plovni put kao odgovor na zajedničke američko-izraelske napade na Iran, Centar za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO) podigao je bezbednosni rizik u transportnom koridoru na kritičan, što je navelo osiguravače da odmah otkažu polise ratnog osiguranja za brodove u regionu, prenosi Anadolu Agency.

Samo četiri broda su prošla kroz moreuz 3. marta, što predstavlja pad od 90 odsto u odnosu na prethodni sedmodnevni prosek, prema podacima praćenja u realnom vremenu kompanije Windward. Kroz moreuz je istorijski prosečno prolazilo 138 brodova dnevno.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) pažljivo prati situaciju na Bliskom istoku, uključujući moguće posledice dugotrajnijih prekida u energetskim tokovima kroz Ormuski moreuz.

Dok proizvodna postrojenja za eksploataciju nafte uglavnom nisu bila pogođena napadima, poremećaji u transportu nafte kroz Ormuski moreuz primorali su neke operatere da počnu da obustavljaju proizvodnju. Proizvodnja rafinisanih naftnih derivata i tečnog prirodnog gasa (TPG) u regionu takođe je značajno pogođena.  

Nakon izbijanja rata, odnosno napada Izraela i SAD na Iran, cene nafte i prirodnog gasa naglo su  porasle. Do 3. marta, fjučersi na sirovu naftu Brent porasli su za 12 odsto u odnosu na 27. februar, dok je Dutch TTF – evropski referentni indeks za prirodni gas – porastao za više od 70 odsto. Posebno su pogođena tržišta određenih naftnih derivata, uključujući dizel i avionsko gorivo, navodi IEA.

Podsećaju da se globalno tržište nafte nalazi u značajnom suficitu od početka 2025. godine. Pre vojnih akcija koje su počele 28. februara, očekivalo se i da će globalna ponuda nafte znatno premašiti potražnju tokom 2026. godine. Međutim, dugotrajniji poremećaji u snabdevanju mogli bi da preokrenu tržište u deficit.

Globalne zalihe nafte porasle su tokom 2025. godine na više od 8,2 milijarde barela, što je njihov najviši nivo od 2021. godine. Ove zalihe sada predstavljaju značajan amortizer protiv poremećaja u snabdevanju.

Važno je napomenuti da zemlje članice IEA raspolažu sa više od 1,2 milijarde barela javnih strateških rezervi nafte. Uz dodatnih 600 miliona barela industrijskih zaliha koje se drže po nalogu vlada, ove rezerve mogu obezbediti dodatnu ponudu na tržištu ukoliko to bude potrebno.

Tržište prirodnog gasa takođe u mogućem problemu

Novi sukob neće zaobići i tržišta prirodnog gasa, koja su se postepeno stabilizovala nakon velikog šoka izazvanog invazijom Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Očekuje se da će talas novih kapaciteta za proizvodnju TPG-a između sadašnjeg trenutka i kraja ove decenije značajno promeniti dinamiku tržišta, navodi IEA.

„Ipak, tržišta su ostala zategnuta tokom prva dva meseca 2026. godine, a smanjene zalihe nakon grejne sezone na severnoj hemisferi verovatno će povećati potražnju za TPG-om u narednim mesecima. Ali, produženi prekid proizvodnje u postrojenju Ras Laffan Industrial City u Kataru mogao bi dodatno pogoršati ovu situaciju. Proizvodnja je obustavljena nakon napada na postrojenje 2. marta. Tokom 2025. godine Ras Laffan je proizveo 112 milijardi kubnih metara LNG-a, kao i 300.000 barela dnevno tečnog naftnog gasa (LPG) i 180.000 barela dnevno kondenzata, što ga čini najvećim LNG postrojenjem na svetu“, ističu iz Agencije.

Ograničene mogućnosti transporta nafte mimo Ormuskog moreuza  

IEA u svom izveštaju navodi da Persijski zaliv predstavlja ključni izvor izvoza naftnih derivata na globalna tržišta, posebno srednjih destilata poput dizela i avionskog goriva. Na globalnom nivou tržišta srednjih destilata već su relativno zategnuta u poređenju sa drugim derivatima, pri čemu je stalni uvoz u Evropu jedan od glavnih pokretača.

Zbog toga rafinerije imaju malo prostora da dodatno povećaju proizvodnju dizela i avionskog goriva kako bi nadoknadile eventualne dugotrajnije gubitke u snabdevanju.

Ormuski moreuz je uski morski prolaz koji razdvaja Arapsko poluostrvo i Iran i povezuje Persijski zaliv sa Omanskim i Arapskim morem.  Kao ključna trgovinska arterija, on predstavlja glavnu izvoznu rutu za naftu i prirodni gas proizvedene u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu, Kataru, Iraku, Bahreinu i Iranu.

„U proseku je tokom 2025. godine kroz ovaj moreuz prolazilo oko 20 miliona barela sirove nafte i naftnih derivata dnevno, odnosno oko 25 odsto ukupne svetske pomorske trgovine naftom. Tržišta nafte i TPG-a suočila bi se sa ozbiljnim poremećajima u snabdevanju ukoliko bi plovidba kroz moreuz bila prekinuta na duži period“, ističu iz IEA.

Pritom, mogućnosti za preusmeravanje transporta nafte mimo Ormuskog moreuza su ograničene.

„Samo Saudijska Arabija i UAE imaju operativne naftovode koji bi potencijalno mogli preusmeriti deo tokova, sa procenjenim kapacitetom od 3,5 do 5,5 miliona barela dnevno. Ostale zemlje – uključujući Iran, Irak, Kuvajt, Katar i Bahrein – u velikoj meri zavise od ovog prolaza za izvoz svoje nafte. Oko 80 odsto nafte i naftnih derivata koji su 2025. prolazili kroz ovaj moreuz bilo je namenjeno azijskim tržištima. Ipak, posledice dužeg prekida plovidbe bile bi globalne zbog uticaja na cene i mogućih fizičkih nestašica. Produženi prekid takođe bi mogao učiniti nedostupnim većinu slobodnih proizvodnih kapaciteta nafte u svetu, koji se uglavnom nalaze u Saudijskoj Arabiji“, ukazuju iz IEA.

Kada je u pitanju TPG, kroz Ormuski moreuz prošle godine prošlo je više od 110 milijardi kubnih metara ovog gasa.

Oko 93 odsto izvoza TPG-a iz Katara i 96 odsto iz UAE prolazilo je tim putem, što predstavlja gotovo petinu globalne trgovine TPG-om. Ne postoje alternativne rute za transport ovih količina na tržište.

Većina TPG-a iz Katara i UAE ide u Aziju. Tokom 2025. godine gotovo 90 odsto ukupnog LNG-a izvezenog kroz Ormuski moreuz bilo je namenjeno azijskom tržištu, dok je nešto više od deset odsto otišlo u Evropu. Međutim, kao i kod nafte, duži prekidi imali bi globalne posledice.

Zemlje koje imaju dugoročne ugovore sa UAE ili Katarom morale bi da kupuju TPG na spot tržištu, što bi dodatno povećalo cene prirodnog gasa širom sveta, ukazuje u svojoj analizi Međunarodna agencija za energiju i dodaju da će nastaviti da procenjuju posledice po energetsku bezbednost u saradnji sa vladama širom sveta.