Da li će se rast cene sirove nafte preliti u poskupljenje goriva na pumpama?

Cena sirove nafte u petak je skočila za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana, i ovo je najveći rast u jednom danu u poslednje tri godine. Još veće poskupljenje se očekuje u slučaju da Iran ostvari pretnju da će blokirati plovidbu Ormuskim moreuzom, kojim se na svetsko tržište isporučuje čak petina ukupne količine nafte.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da je to dešavanje posle napada na Ukrajinu, kada su cene nafte naglo skočile. Dodaje da se vikendom uopšte ne trguje na tržištu nafte.

„Fluktuacije su dnevne, to ne znači da će na kraju dana biti te cene. Niko ne može da zna šta će se desiti“, naveo je Mićović.

Skok cene sirove nafte i poskupljenje na pumpama

U petak su cene goriva u Srbiji porasle za dva dinara, i benzina i dizela, što je posledica ne promene cene sirove nafte, nego promene cene derivata. Tržište derivata nafte je donekle drugačije – drugačije se kreće u odnosu na tržište sirove nafte, podseća Mićović.

Naravno, da cena sirove nafte na kraju utiče na cenu derivata, ali ne mora da bude ni dominantna, navodi generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija.

„Znači, ako raste nafta, rastu derivati, ali koliko i koliko odložno to zavisi. Ako se cene budu smirile, vrlo moguće da se uopšte neće odraziti na cene goriva„, navodi on.

Ali s druge strane, posledica ova dva dinara povećanja je zapravo, kako kaže, posledica rasta kotacija benzina i dizela u prethodnih pet dana. Prema njegovim rečima, malo se više putuje, to je sezonski pik koji se obično dešava.

Ograničene cene, sankcije koje prete NIS-u

Cene goriva su ograničene u Srbiji, a kako kaže Mićović, naše tržište nije slobodno i to jeste jedna vrsta rizika:

„Koliko god država bude želela da simulira realno stanje na tržištu, to je nemoguće raditi i nije dobro. To je jedna vrsta rizika u poslovanju tržišta. Druga vrsta rizika koju mi imamo, specifično u Srbiji, to su sankcije koje prete NIS-u“.

U spornoj situaciji, dolazi nam sad i ovako jedan veliki poremećaj, navodi Mićovi i dodaje da se Srbija ne može izolovati od spoljnog uticaja.

Cena nafte i napad na iranska postrojenja

Mićović kaže da se iz Irana i dan danas, bez obzira na taj petak, izvozi sirova nafta.

„Jesu malo veće tenzije, podignu se odmah cene osiguranja, ali se nafta iz Irana izvozi, bez obzira na sukob. I dok je tako, biće dovoljno nafte“, dodaje Mićović.

Ističe da Iran danas dosta izvozi u Kinu, Indoneziju, Maleziju, istočni deo sveta, i ukoliko bi ostali bez iranske nafte, morali bi da se okrenu izvorima kojima smo se i mi, i ceo drugi svet okrenuli, i to je već ozbiljna nepravnoteža, podvlači Mićović.

Drugi problem je da ukoliko se Iranu onemogući izvoz nafte, on će verovatno posegnuti za onom svojom čuvenom pretnjom – blokada Ormuskog moreuza, gde Saudijska Arabija i Kuvajt zapravo ne bi mogli da izvoze naftu.

Koliko je realna blokada Ormuskog moreuza?

Ukazuje da Iran nikada nije potpuno blokirao Ormuski moreuz.

„Bez obzira što se o njemu puno priča, prvi put 2011. ili 2012. godine problem je bio nuklearni program Irana, onda su uvedene sankcije i zaprećeno je da će biti blokiran, ali nije blokiran“, podseća Mićović.

Dodaje da nije blokiran i zbog toga što bi, kad bi blokirao Ormuski moreuz, Iran blokirao i svoj izvoz:

„Tako da je to sve isprepleteno i nije tako jednostavno. On ima izvozne luke i u Omanskom zalivu, van tog tesnaca. Znači, ima alternativa, ali ne da zameni celokupan izvoz. Tako da to još uvek ostaje kao pretnja“.