Da li Evropi preti nova energetska kriza?

Brzo iscrpljivanje zaliha gasa i pretnje smanjenja snabdevanja iz Moskve izazivaju novu energetsku krizu u Evropi, koja se još uvek oporavlja od ekstremnih šokova pre dve godine.

Eskalacija tenzija u Ukrajini doprinela je povećanju cene gasa za oko 45 odsto ove godine. Iako su nivoi još uvek daleko ispod rekorda iz 2022. godine, dovoljno su visoki da rizikuju produbljivanje krize troškova života za domaćinstva i intenziviranje pritiska konkurencije na opsednute proizvođače.

Skladištenje gasa je spas u najhladnijim periodima, ali zalihe ove godine naglo opadaju nakon što su niske temperature povećale potražnju za grejanjem, a suša zbog vetra zahtevala je veću potrošnju za proizvodnju električne energije, prenosi SEEbiz, pozivajući se na Svijet.hr.

Više od dve godine otkako je predsednik Vladimir Putin energiju postavio kao oružje, Evropa se bori da obezbedi svoj energetski sistem. Oskudno tržište odražava izazov kontinenta da se potpuno odvikne od ruskih fosilnih goriva. Situacija će se pogoršati jer isporuke gasa koje su pomogle da se popune rezerve 2024. verovatno neće biti dostupne sledeće godine, što produžava pritisak na cene.

„I dalje imamo problema sa snabdevanjem gasom“, rekao je Markus Kreber (Markus Krebber), izvršni direktor RVE AG, na konferenciji u petak.

„Ako zaista želimo da budemo nezavisni od ruskog gasa, moramo da imamo više uvoznih kapaciteta i verovatno ćemo to videti ponovo ove zime, jer se skladište gasa prazni prilično brzo jer imamo hladan početak zime“, dodao je Kreber.

Rat Rusije protiv Ukrajine eskalira, a obe strane su ove nedelje pokrenule raketne napade u pokušaju da steknu prednost uoči povratka Donalda Trampa (Donald Trump) u Belu kuću. Kao rezultat rastućih tenzija, SAD su sankcionisale Gazprombanku, poslednju veliku finansijsku instituciju oslobođenu od kazni i uključenu u plaćanje ruskog gasa.

Sankcije imaju za cilj smanjenje prihoda Kremlja od izvoza energenata, ali i povećavaju rizik od zaustavljanja prirodnog gasa koji još uvek teče u nekolicini zemalja srednje Evrope.

Iako je Evropa smanjila svoje oslanjanje na Rusiju, gubitak jednog od poslednjih preostalih gasovodnih puteva bi izvršio veći pritisak na tržište gasa i doveo do skoka globalnih cena, smatraju analitičari Energy Aspects.

Evropa se već priprema za potencijalni prekid protoka ruskog gasa kroz Ukrajinu jer ugovor o tranzitu ističe krajem godine. Sankcije znače da bi gas mogao prestati da teče pre toga, a Mađarska upozorava da je njena energetska bezbednost ugrožena.

Cene odražavaju mogući gubitak nekih preostalih jeftinih ruskih tokova, kašnjenja u dodatnim isporukama američkog LNG-a i hladnu zimu.

Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) je upozorio da su Evropi potrebne velike zalihe za drugi deo zime ako tranzit ruskog gasa preko Ukrajine prestane 1. januara sa istekom sporazuma Moskve i Kijeva.