Da li obnovljivi izvori energije mogu da zadovolje sve veću potražnju za strujom?

Očekuje se da će globalna potražnja za električnom energijom rasti jednom od najbržih kontinuiranih stopa u poslednjih desetak godina, uprkos ekonomskim pritiscima, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), pri čemu će obnovljivi izvori, prirodni gas i nuklearna energija zajedno doprineti zadovoljenju te dodatne tražnje.

Naime, oni su spremni da odgovore na zahteve dok svet beleži porast upotrebe električne energije za industriju, uređaje, klimatizaciju, data centre, električna vozila i drugo.

„Predviđa se da će potrošnja električne energije porasti za 3,3 odsto u 2025. i 3,7 procenata u 2026. godini – što je više nego dvostruko brže od ukupnog rasta potrošnje energije u istom periodu“, navodi se u polugodišnjoj analizi tržišta električne energije IEA.

U ovom izveštaju je naglašeno da sve veću potrebu za električnom energijom imaju fabrike, ali se ona više troši i na hlađenje prostorija – zgrada i data centara, kao i kod električnih vozila.

Iako najnovije prognoze rasta potrošnje električne energije za ovu i narednu godinu predstavljaju usporavanje u odnosu na skok od 4,4 odsto zabeležen u 2024. godini, one su i dalje znatno iznad prosečnog rasta od 2,6 odsto u periodu od 2015. do 2023.

Ugalj je i dalje na prvom mestu kao najveći izvor proizvodnje električne energije, ali se očekuje da ga obnovljivi izvori energije prestignu ove godine ili najkasnije tokom 2026, što zavisi od vremenskih prilika i kretanja cene goriva.

Dalje se u izveštaju navodi da će proizvodnja nuklearne energije biti na rekordnim nivoima, zahvaljujući ponovnom puštanju reaktora u Japanu, stabilnoj proizvodnji u SAD i Francuskoj, i novim kapacitetima – uglavnom u Aziji. Stabilan rast proizvodnje iz gasnih elektrana nastaviće da potiskuje ugalj i naftu u elektroenergetskom sektoru mnogih regiona. Zahvaljujući tim promenama očekuje se da emisije ugljen-dioksida iz proizvodnje električne energije dostignu vrhunac u 2025. godini i zabeleže blagi pad u 2026, iako vremenske i ekonomske okolnosti mogu uticati na taj trend.

Direktor sektora za energetska tržišta i bezbednost pri IEA Keisuke Sadamori rekao je da će rast globalne potražnje za električnom energijom ostati snažan do 2026. godine, uprkos neizvesnoj ekonomskoj situaciji.

„Snažna ekspanzija obnovljivih izvora i nuklearne energije postepeno menja tržišta struje u mnogim regionima. Međutim, to mora biti praćeno većim ulaganjima u električne mreže, skladištenje energije i druge izvore fleksibilnosti, kako bi energetski sistemi mogli bezbedno i pristupačno da zadovolje rastuću potražnju“, rekao je Sadamori.

Kina i Indija vode u potrošnji električne energije

Zemlje u razvoju u Aziji čine većinu rasta globalne potrošnje električne energije, a Kina i Indija biće zaslužne za 60 odsto povećanja svetske potrošnje tokom ove i naredne godine. Predviđa se da će rast potrošnje skočiti na 5,7 odsto u Kini i 6,6 procenata u Indiji u 2026. godini, u odnosu na pet i četiri odsto u ovoj godini.

U Sjedinjenim Američkim Državama brza ekspanzija data centara održaće godišnji rast potrošnje električne energije iznad dva odsto i u 2025. i u 2026, što je više nego dvostruko brže od prosečnog rasta u poslednjih deset godina. Nasuprot tome, potrošnja električne energije u Evropskoj uniji će ove godine rasti sporije, oko jedan odsto, dok se u 2026. očekuje umereno ubrzanje, pokazuje izveštaj.

U prvoj polovini 2025. godine veleprodajne cene električne energije u EU i SAD porasle su za 30-40 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne, uglavnom zbog viših cena prirodnog gasa usled zategnutog globalnog tržišta. Iako su prosečne cene električne energije ostale ispod nivoa iz 2023. godine, bile su iznad nivoa iz 2019.

U međuvremenu, učestalost negativnih veleprodajnih cena raste na različitim tržištima, što ukazuje na potrebu za većom fleksibilnošću u ponudi i potražnji, gde će odgovarajući regulatorni okviri i dizajn tržišta za podsticanje odziva potrošnje i skladištenja energije biti od ključnog značaja, navodi se u izveštaju IEA.

Cene električne energije i dalje značajno variraju između različitih regiona, što ima posledice za industrijske sektore. Prosečne cene električne energije za energetski intenzivne industrije u EU i dalje su dvostruko više nego u SAD i znatno više nego u Kini. Ove razlike u troškovima i dalje predstavljaju izazov za konkurentnost energetski intenzivnih industrija u EU.

Najviše solarne energije u junu proizvedeno u EU 

Evropa je doživela toplotni talas tokom juna i jula ove godine, sa lokalnim temperaturama iznad 40°C, a to je izazvalo povećanje potražnje za električnom energijom jer je upotreba klima uređaja naglo porasla, navodi se na sajtu Ember, posvećenom energetskim sistemima.

Ovo je, kako se dalje navodi, zajedno sa prekidima rada u termoelektranama, predstavljalo izazov za elektroenergetske sisteme. Takvi događaji će postajati sve češći i zahtevaće proaktivno planiranje od strane operatera mreže.

Toplotni talas iz 2025. godine povećao je dnevnu potražnju za električnom energijom do 14 odsto. U kombinaciji sa prekidima rada termoelektrana, ovo je dovelo do povećanja prosečnih dnevnih cena električne energije za dva do tri puta.

U junu 2025. godine zabeležena je najveća proizvodnja solarne energije u EU – 45 TWh, što je omogućilo dobro snabdevanje mreže tokom dnevnih sati.