Da li se sprema „ekonomski pokolj“ širom sveta?

Strah od recesije širi se svetom jer Donald Tramp ne samo da je „odokativno“ određivao carine za pojedine zemlje, ne slušajući savete stručnjaka, već se iza svega toga krije i mnogo „mračnija agenda“, odnosno iznuđivanje ustupaka koji možda mogu biti i neprihvatljivi za trgovinske partnere SAD.

Svaka država reaguje na svoj način: Italija nastoji da bude što pomirljivija, budući da je italijanska premijerka Đorđa Meloni (Giorgia Meloni) protrampovski orijentisana i trudi se da „milom“ ubedi kontroverznog američkog presednika da ublaži ili ukine carine koje najviše pogađaju italijansku izvozno orijentisanu automobilsku industriju, a naročito segment luksuznih automobila.

Melonijeva planira posetu SAD od 16. do 17. aprila kako bi razgovarala o carinskoj politici sa Trampom, a očekuje se da će potpredsednik SAD Džej Di Vans posetiti Italiju od 18. do 20. aprila, što znači da sleduje pet dana teških pregovora kod kuće i u gostima. Melonijeva je proponentkinja ideje da EU ne treba da uzvraća SAD na carine, već da se dođe do dogovora.

Nemačka želi nazad svoje zlato

Nemačka, pak, planira da kao odgovor na carine povuče svojih 1.200 tona zlatnih rezervi iz trezora američkih Federalnih rezervi, ukupne vrednosti 280 milijardi evra. Naime, ova zemlja ima druge najveće rezerve zlata u svetu posle SAD, u težini od 3.375 tona (270.000 poluga od po 12,5 kilograma).

Ovo bi moglo dovesti do problema za Amerikance, jer se pronose i glasine da tog zlata više i nema na lokaciji, a sve je još sumnjivije od 2012. godine, kada su američke Federalne rezerve odbile zahtev saveznog ministra Marka Vandervica (Marco Wanderwitz) da poseti skladište i lično vidi 37 odsto svih nemačkih rezervi zlata, vrednih 100 milijardi dolara. Svakako, Nemačka sprema svoju vrstu „osvete“ Trampu, signalizirajući da SAD „nisu više sigurno sklonište za zlato“.

Nula za nulu?

Na nivou cele EU pominje se predlog „nulte carine“ (takozvana metoda „nula za nula“) na automobile i industrijsku robu, odnosno potpuno i recipročno oslobađanje od carina po predlogu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (Ursula von der Leyen).

Ukoliko Tramp ne pristane, Fon der Lajen je upozorila da je EU spremna i na kontramere i zaštitu od direktnih i indirektnih posledica kroz diverzifikaciju trgovine.

Iznuda? Reparacije? Siledžijski pristup?

Odmah je usledio i Trampov odgovor: briselska ponuda „nula za nula“ nije dovoljna! On dodaje da je otvoren za dogovor ako se blok obaveže da zatvori trgovinski deficit u robi. Politico navodi da će, po Trampovim rečima, Evropska unija morati da se posveti kupovini američke energije za 350 milijardi dolara da bi dobila odlaganje sveobuhvatnih carina od 20 odsto.

Trampovi komentari na konferenciji za štampu u Beloj kući bili su odgovor na to što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla ranije u ponedeljak – da je EU ponudila da spusti carine evropskog trgovinskog bloka na nulu na automobile i industrijsku robu uvezenu iz SAD ako Tramp uzvrati nultim carinama.

„Stavili smo velike carine za Evropu. Oni sada dolaze za sto. Žele da razgovaraju, ali nema razgovora osim ako nam ne plate mnogo novca na godišnjem nivou, i to prvo za sadašnjost, ali i za prošlost“, napisao je američki predsednik na svojoj mreži Truth Social.

Pod tim Tramp, naravno, misli da se EU obaveže da kupuje godišnje energenata u vrednosti od 350 milijardi dolara i da tako nastavi svake godine ubuduće, jer toliko je, po njegovoj proceni, „dužna“ Americi. On trgovinske deficite smatra „dugovima“ i „prevarama“, umesto rezultatom toga da je Amerika imala više novca od drugih, veću kupovnu moć i da joj je prosto bilo jeftinije da nešto kupi nego da proizvede kod kuće.

Jezivi scenario koji odgovara Amerikancima

Ali, iza svega se krije još jeziviji scenario. Ako bi EU morala da sedne i izračuna da li joj se isplati da kupuje skupljih američkih energenata za 350 milijardi, a da pritom ne izgubi američko tržište, ili je računica obrnuta, tu se Amerikanci ne bi zadovoljili. Visoki američki zvaničnici to sada i javno govore.

Naime, „Evropska unija će morati da smanji svoje necarinske barijere, uključujući one koje stvaraju porezi na dodatu vrednost, ako želi da postigne dogovor o snižavanju američkih carina koje je nametnuo predsednik Donald Tramp“, rekao je u ponedeljak trgovinski savetnik Bele kuće Piter Navaro (Peter Navarro), za CNBC. Spremnost EU da pregovara sa Trampom o snižavanju carina bila bi, po njemu, samo „dobar, mali početak“, ali su necarinske barijere, koje takođe uključuju propise o bezbednosti hrane, za čitave redove veličine važnije od carinskih stopa.

Ovo je već tektonska promena za koju iskreno sumnjamo da će EU imati i volje i mogućnosti da je preduzme. Naime, PDV je jedna od osnova evropskog fiskalnog sistema, a propisi o bezbednosti hrane onemogućavaju da se u EU uvozi hrana koja je tretirana emulgatorima, pesticidima i ima u sebi GMO, što su sve stvari koje su u mnogo većoj meri dozvoljene u SAD. Ako bi EU ovde popustila, dobila bi tržište preplavljeno lošom i škodljivom hranom iz Amerike.

EU ima i „keca u rukavu“: Evropska komisija predložila je kontracarine od 25 odsto na niz američkih proizvoda, od kojih bi neke stupile na snagu 16. maja, a druge kasnije tokom godine, 1. decembra, navodi se u dokumentu koji je usvojen u Evropskoj komisiji. Mere se odnose na širok asortiman proizvoda, uključujući dijamante, konac za zube, kobasice, orašaste plodove i soju. Visoki predstavnik EU za trgovinu Maroš Šefčović rekao je ranije da će kontratarife uticati manje od prethodno najavljenih 26 milijardi evra, a burbon, vino i mlečni proizvodi uklonjeni su sa prvobitne liste koju je Komisija razmatrala u martu, navodi Reuters. Fon der Lajenova je pokrenula pitanje uvoza veće količine LNG-a od SAD, ali pitanje je da li će to zadovoljiti hirovitog Trampa.

EU se sprema i na najgore, kao što je već spremna Kina. Ukoliko se sa Trampom ne postigne dogovor doći će do sveopšteg carinskog rata i „ekonomskog pokolja“, kako ga je već krstio londonski časopis The Economist. Kina je spremna da sve carine diže „do kraja“ i da se sprema za udar, a slično se može očekivati i od drugih zemalja koje ne sklope dogovor sa Trampom – naravno, pod njegovim uslovima.
Mediji na Zapadu već nazivaju Trampovo ponašanje „mafijaškim“, „udaranjem reketa“ i „iznudom“, a britanski mediji upoređuju sve sa „ratnim reparacijama“.

Tramp je prvi put od stupanja na dužnost imao rejting ispod 50 odsto, i to u anketama i konzervativnih agencija i onih koje mu nisu naklonjene. Građani počinju da sumnjaju kuda sve ovo vodi, a izgleda da sumnja i Ilon Mask (Elon Musk), koji je već poslao disonantne tonove da ne veruje u carine. Kineski mediji dele govor Ronalda Regana iz osamdesetih, gde on govori da carine počinju da štite domaću proizvodnju, ali je na kraju čine slabom, lenjom i nekonkurentnom. Da li je Regan znao pre 40 godina nešto što njegov partijski kolega ne zna danas? Ili je, pak, obratno?