Davos 2026. u duhu dijaloga – Da li je to jedina zaostavština prethodnih 55 godina?

Više od 400 visokih političkih lidera, uključujući skoro 65 šefova država i vlada, spustiće se sledeće nedelje u Davos kako bi na Svetskom ekonomskom forumu zajedno sa skoro 850 najuticajnijih svetskih izvršnih direktora i predsednika upravnih odbora razmatrali najvažnija svetska pitanja pod motoom ovogodišnje 56. po redu konferencije “U duhu dijaloga”.

Neki bi rekli da dolazak američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) teško da ostavlja prostora za dijalog, imajući u vidu njegovu naklonost ka direktnom obraćanju koje ne uvažava previše interese sagovornika, pogotovo što u Evropu dolazi posle brze i uspešne intervencije u Venecueli i usred uzavrelih tenzija oko Grenlanda.

Dolazak ovoliko mnogo zvaničnika najvišeg nivoa u najpoznatije švajcarsko selo tumači se kao znak koliko vlade i korporacije žude za pronalaženjem zajedničkog jezika u situaciji kada se svet bori sa ekonomskom fragmentacijom, geopolitičkim konfliktima i ubrzanim tempom tehnoloških promena.

“Dijalog nije luksuz u vremenima neizvesnosti, on je hitna neophodnost“, rekao je Borge Brende, predsednik i izvršni direktor Foruma uoči Davosa.

Međutim, pozadina je mnogo složenija. Globalni lanci snabdevanja se rekonfigurišu, savezi su pod pritiskom, a tehnološka sposobnost sve više oblikuje nacionalnu konkurentnost. I dok su na prethodnim sastancima dominirale makroekonomija ili klimatske promene, Davos 2026. u potpunosti pripada tehnologiji, a naročito veštačkoj inteligenciji (AI) koja se ne tretira kao sektor, već kao infrastruktura.

Zvanična najava centralne teme šalje poruku da je Davos nepristrasna platforma za povezivanje lidera radi suočavanja sa zajedničkim izazovima i pokretanja inovacija koje definišu budućnost.

“Davos 2026 odražava jedinstveno raznoliku mešavinu sektora, industrija, vlada i generacija, osiguravajući širinu perspektiva neophodnih za zajednička rešenja. Putem otvorenog digitalnog medijskog iskustva, sesija koje se prenose uživo, obimnog učešća medija i angažovanja zajednice kroz ‘Open Forum’, razgovor se širi daleko izvan samog Davosa do publike širom sveta”, poruka je organizatora Svetskog ekonomskog foruma.

Iako se smatra centralnim i jednim od najuticajnijih svetskih okupljanja već duže od pet decenija, Davos istorijski gledano nije ponudio naročito mnogo rešenja i pomaka zbog čega za kritičare ostaje vašar taštine na najvišem političkom i ekonomskom nivou.  

Davos: Hronika globalnih prioriteta (2015-2025)

Ako pogledamo samo jednu deceniju unazad, videćemo da su razne teme oblikovale rasprave na Svetskom ekonomskom forumu, ali da je retko bilo konkretnih rešenja za svetske probleme. Ko se danas seća Tomasa Piketija (Thomas Pikkety) ili Grete Tunberg (Greta Thunberg) čije je pojavljivanje u Davosu sa vrlo progresivnim idejama o promenama u svetu bilo jako zapaženo. Ali samo dok helikopteri nisu odleteli iz Davosa. Duže su u javnosti trajale debate o tome koliko je ko platio za dolazak i s kim se slikao nego konkretni predlozi za ostvarivanje predloženih ideja.

2015: Novi globalni kontekst

Svet se te godine nalazio u senci ukrajinske krize (nakon 2014) i dramatičnog pada cena nafte. Glavna tema bila je geopolitička nestabilnost. Ipak, tehnološki optimizam je rastao. Razgovaralo se o digitalnoj ekonomiji, ali i o rastućoj nejednakosti koju je popularizovala knjiga Tomasa Piketija. Davos je te godine pokušao da balansira između straha od terorizma nakon napada na Šarli Ebdo (Charlie Hebdo) i nade u tehnološki napredak.

2016: Ovladavanje četvrtom industrijskom revolucijom

Ovo je bila jedna od najznačajnijih godina u istoriji foruma. Klaus Švab (Klaus Schwab) je lansirao termin „Četvrta industrijska revolucija“. Fokus je bio na veštačkoj inteligenciji, robotici, autonomnim vozilima i biotehnologiji. Forum je upozorio da će ove tehnologije fundamentalno promeniti način na koji živimo i radimo, ali je prvi put ozbiljno otvoreno pitanje: „Šta će biti sa radnim mestima?“.

2017: Odgovorno i inkluzivno liderstvo

Davos 2017. bio je obeležen šokovima iz 2016 – Bregzitom i pobedom Donalda Trampa. Elita je bila u defanzivi. Ključni trenutak bio je govor kineskog predsednika Si Đinpinga, koji se neočekivano postavio kao glavni zaštitnik globalizacije i slobodne trgovine, dok se Zapad okretao protekcionizmu. Tema je bila kako povratiti poverenje naroda koji se oseća ostavljenim od strane globalizacije.

2018: Stvaranje zajedničke budućnosti u podeljenom svetu

Donald Tramp je prisustvovao forumu, donoseći svoju „America First“ politiku u srce globalizma. Tenzije su bile opipljive. Druga velika tema bila je pokret „#MeToo“, pa je akcenat stavljen na rodnu ravnopravnost i zlostavljanje na radnom mestu. Indija je, preko premijera Modija, pokušala da se predstavi kao novi motor svetskog rasta.

2019: Globalizacija 4.0

Fokus je bio na digitalnom upravljanju i klimatskim promenama. Mlada aktivistkinja Greta Tunberg prvi put je ukrala šou rekavši eliti: „Naša kuća gori“. Davos je počeo da shvata da klimatska kriza nije samo ekološko, već primarno ekonomsko pitanje. Razgovaralo se o tome kako oporezovati digitalne gigante poput Googla i Amazona.

2020: Akteri za kohezivan i održiv svet

Ovo je bio jubilarni 50. forum, a dominirala je tema „Stakeholder Capitalism“ (kapitalizam aktera), odnosno promovisana ideja da kompanije nisu odgovorne samo akcionarima, odnosno profitu. Fokus je bio na zelenom dogovoru i ekologiji.

2021: Veliko resetovanje (The Great Reset) – Virtuelno izdanje

Zbog pandemije forum je održan onlajn. Klaus Švab je predstavio inicijativu „Veliko resetovanje“, pozivajući na potpunu transformaciju ekonomskog i socijalnog sistema nakon korone. Fokus je bio na vakcinaciji, oporavku ekonomije i „izgradnji boljeg sveta“ (Build Back Better).

2022: Istorija na prekretnici (majsko izdanje)

Prvi put je forum održan u maju zbog pandemije. Glavna tema bila je ruska invazija na Ukrajinu. Davos je postao platforma za ukrajinskog predsednika Zelenskog. Energetska kriza i prekid lanaca snabdevanja hranom zamenili su digitalne teme. Globalizacija je proglašena „ugroženom“, a svet se podelio na jasne blokove.

2023: Saradnja u fragmentiranom svetu

Glavna tema bila je polikriza – termin koji opisuje istovremeni pritisak inflacije, energetske nesigurnosti, rata i klime. Veštačka inteligencija (ChatGPT se pojavio par meseci ranije) ponovo je postala centralna tačka razgovora, izazivajući mešavinu straha i euforije.

2024: Ponovna izgradnja poverenja

Poverenje u institucije, medije i nauku je na istorijskom minimumu. Forum se bavio borbom protiv dezinformacija (deepfakes), generativnom inteligencijom i načinima da se spreči širenje sukoba na Bliskom istoku. Ponovo je naglašena potreba za „zelenom tranzicijom“, ali uz priznavanje da je ona skuplja nego što se mislilo.

2025: Liderstvo u digitalnom dobu

Glavni fokus je bio na „Sovereign AI“ (državnoj veštačkoj inteligenciji) i regulaciji moćnih tehnoloških korporacija koje imaju budžete veće od država. Takođe, tema je bila i „Nova ekonomska geografija“, odnosno seljenje proizvodnje iz Kine u Indiju, Vijetnam i Meksiko.

Sutra: Pokušaj obnove dijaloga u vremenu rastućih podela i nepoverenja