Direktor IEA: Kriza nafte i gasa gora od svih prethodnih zajedno

Trenutna kriza na tržištu nafte i gasa, izazvana blokadom Ormuskog moreuza, ozbiljnija je od svih prethodnih velikih energetskih kriza zajedno, uključujući one iz 1973, 1979. i 2022. godine, izjavio je direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol u intervjuu za francuski list Le Figaro.

On je naglasio da svet do sada nije doživeo poremećaj u snabdevanju energijom ovakvih razmera. Prema njegovim rečima, posledice će osetiti mnoge zemlje, uključujući evropske države, Japan i Australiju, ali će najteže biti pogođene zemlje u razvoju. Te države su posebno ranjive jer će se suočiti sa rastom cena nafte i gasa, ali i hrane, kao i sa ubrzanjem inflacije u celini, prenosi Reuters.

Kako bi ublažile posledice krize, članice IEA su prošlog meseca odlučile da puste deo strateških rezervi na tržište. Deo tih rezervi je već iskorišćen, a proces se i dalje nastavlja. Do krize je došlo nakon napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran, na šta je Teheran odgovorio gotovo potpunom blokadom Ormuskog moreuza. Kroz taj ključni morski put prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom i gasom, pa je njegovo zatvaranje izazvalo nagli rast cena energije širom sveta.

Pre samo šest nedelja globalno tržište nafte bilo je prezasićeno, ponuda je bila velika, a cene niske i stabilne. Međutim, situacija se naglo promenila zbog rata na Bliskom istoku, koji je izazvao najveći poremećaj u snabdevanju naftom do sada, izbacivši iz sistema između 12 i 15 miliona barela dnevno.

Takav šok u ponudi nije dugoročno održiv. Ni hitno puštanje nafte iz strateških rezervi, niti najavljena povećanja proizvodnje koje je najavio OPEC+ ne mogu u potpunosti da nadoknade taj manjak. Zbog toga se na tržištu pojavljuju ozbiljni signali upozorenja, raste zabrinutost da neće biti dovoljno nafte da zadovolji globalnu potražnju i pokrene svetsku ekonomiju, prenosi CNN.

Analitičari upozoravaju da bi situacija mogla postati opasnija kako vreme prolazi. Iako trenutno možda nema neposrednog manjka, dugoročno postoji realna opasnost od nestašice goriva ako se trenutni trend nastavi. Ponašanje tržišta dodatno ukazuje na problem. Cene nafte za isporuku u najbližem roku znatno su više nego za kasnije mesece, što je znak da tržište očekuje probleme u snabdevanju. Ovaj fenomen pokazuje da kupci žele da obezbede naftu odmah, dok još mogu.

Cene su već snažno porasle, američka nafta WTI je skoro udvostručila vrednost od početka godine, dok je Brent premašio 110 dolara po barelu. Zbog nestašice, proizvođači poput Saudijske Arabije naplaćuju rekordne premije za svoju naftu. Kupci u Aziji i Evropi plaćaju znatno više od referentnih cena kako bi obezbedili isporuke.

Poskupljenje direktno pogađa potrošače. U Sjedinjenim Američkim Državama, procenjuje se da građani i privreda dnevno troše stotine miliona dolara više na gorivo nego pre početka rata. Problem se ne odnosi samo na sirovu naftu, već i na derivate poput dizela, benzina i avionskog goriva. Cene avionskog goriva su se udvostručile u poslednjih mesec dana, što već primorava avio-kompanije da smanjuju broj letova i povećavaju cene karata.

Ukoliko se sukob nastavi i Ormuski moreuz ostane zatvoren još nekoliko nedelja, moguće su ozbiljne nestašice dizela, a kasnije i benzina. To bi posebno pogodilo regione koji zavise od uvoza, poput istočne i zapadne obale SAD. Zbog straha od nestašica, neke zemlje već ograničavaju izvoz goriva ili uvode racionalizaciju potrošnje. Takve mere usporavaju ekonomiju i pokazuju koliko je kriza duboka.