Đukić: Fed najverovatnije neće menjati ključne kamatne stope

Ne samo zbog inflatornih očekivanja, nego i zbog činjenice da je privredna aktivnost u SAD i dalje na visokom nivou i da nema pouzdanih naznaka recesije, Fedov Komitet za otvoreno tržište (FOMC) najverovatnije neće promeniti kamatne stope na zasedanju ove nedelje. Još jedan argument za tezu da Federalne rezerve neće menjati kamate u vezi je sa prinosima na američkom tržištu obveznica, koje centralna banka pomno prati, kao i inflaciju i zaposlenost, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

“Ključno je što Fed motri na način na koji američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) vodi trgovinski rat kroz najavu uvođenja carina, pa onda reteriranja, pa novih pretnji koje su upućene Evropskoj uniji, ne samo u vezi aluminijuma i čelika, nego i alkoholnih pića. U tom kontekstu su ključna inflatorna očekivanja koja još nisu u ravni koja bi mogla da garantuje Fedu da će ciljana inflacija biti dva odsto. Kada se pogleda period očekivanja pet do deset godina, ona su porasla na 3,9 odsto, što znači da se može očekivati od Feda da zadrži ključne kamatne stope u rasponu 4,25-4,50 odsto”, ocenio je Đukić.

Nedavni pad vrednosti indeksa na berzi poklopio se sa rastućim strahovima tržišta u vezi sa usporavanjem ekonomskih podataka, što je dovelo do toga da investitori očekuju od Feda tri smanjenja kamatnih stopa tokom 2025. godine.

Međutim, inflacija i dalje ostaje iznad ciljanih dva odsto (2,8 procenata), a moguće posledice tarifa i drugih ekonomskih politika administracije predsednika Trampa mogle bi dodatno povećati pritisak na cene. Zbog toga se široko očekuje da će Federalne rezerve u sredu ostaviti kamatne stope nepromenjene, prenosi Yahoo Finance.

Prošle nedelje je S&P 500 oslabio za skoro 2,3 odsto, dok je Dow Jones izgubio tri odsto vrednosti, što je više od 1.300 poena. Nasdaq Composite, koji je pretežno tehnološki indeks, oslabio je za oko 2,4 procenta. U četvrtak je S&P 500 zvanično ušao u korekciju, s obzirom na to da je oslabio za 10 odsto u odnosu na rekordnu vrednost zabeleženu 19. februara.

Pažnja investitora usmerena je ove nedelje na Federalne rezerve i stanje američke ekonomije. Očekuje se da centralna banka zadrži kamatne stope nepromenjene kada u sredu donese odluku o monetarnoj politici, dok će tržišta pažljivo analizirati bilo kakve naznake o mogućem smanjenju kamatnih stopa u budućnosti.

Prema mišljenju Đorđa Đukića, iako je trenutno ispod radara, opcija o povećanju ciljane stope inflacije na tri odsto u nekom trenutku i dalje postoji. On navodi da su tržišta percipirala ogroman američki dug u odnosu na BDP i da je ta zabrinutost tržišnih aktera da bi se moglo desiti smanjenje rejtinga koje ne bi bilo kratkotrajno, razlog zbog kojeg SAD moraju da vode računa da ne dovedu u pitanje reputaciju javnih finansija. To znači da revizija srednjoročne ciljane inflacije od dva odsto dolazi u obzir.

To može biti preispitano, jer privreda kroz mehanizam inflatornih očekivanja funkcioniše na liniji višeg nivoa inflacije, objasnio je naš sagovornik.

“To ne bi bilo ništa novo u monetarnoj politici, da deo duga javnog sektora pojede inflacija, samo je pitanje doziranja dokle se sme ići sa tim. To je veoma suptilna klackalica. Postojeći koncept već trpi kritike, od svetske finansijske krize, a pogotovo posle štampanja novca tokom pandemije i neodrživosti ciljane inflacije od dva odsto”, istakao je profesor Đukić.

Američka inflacija u februaru, koja je bila niža od očekivane, učiniće poruku predsednika Feda Džeroma Pauela (Jerome Powell) „nezgodnijom“, jer će mu biti teže da se isključivo pozove na ekonomske podatke kao opravdanje za zadržavanje kamatnih stopa na istom nivou, pa čak i za moguće povećanje budućih prognoza u sredu, ocenjuju američki analitičari.

Oni ističu da je februarski izveštaj o inflaciji „pogled u retrovizor“ i da je prerano da bi odražavao uticaj Trampovih predloženih trgovinskih tarifa. Carine od deset odsto na uvoz iz Kine stupile su na snagu tek ovog meseca i možda još nisu uticale na potrošačke cene, dok su tarife na Meksiko i Kanadu odložene do 2. aprila.

“Treba imati u vidu činjenicu kako funkcioniše odbor guvernera. Ne gubeći iz vida da mandat Pauelu ističe u maju iduće godine, nemam dilemu da će nivo obazrivosti FOMC biti visok. Pauel neće dozvoliti da na kraju drugog mandata ostavi mrlju na tom procesu upravljanja kamatnim stopama i neće da relativizuje svoju uspešnu karijeru”, zaključio je Đukić.