Đukić: Ranjivost Evrope velika, sledi pogoršanje uslova zaduživanja

Fjučersi na isporuke gasa drastično su porasli, pogotovu za Evropu, što je veoma bitno za nas. Reč je o rastu cene za 28 odsto, najvećem dnevnom rastu od 2003. godine. Istovremeno je ojačao dolar.

Najveći dobitnici u ovoj situaciji su zemlje izvoznice energenata. Njihove valute jačaju, dok sve druge slabe, rekao je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, povodom rata na Bliskom istoku.

„Ključna stvar koja određuje ekstremno veliku neizvesnost je izjava Trampa o tome koliko će ovaj sukob trajati. Najpre je najavljivao da će to biti nekoliko dana, zatim da bi se to moglo produžiti na više sedmica, a onda da će trajati do postizanja krajnjih ciljeva. Koji su to ciljevi, valjda samo on zna. To je za svet finansija i finansijska tržišta ključna nepoznanica. Uobičajeno je da na takvu vrstu neizvesnosti tržišta prekomerno odreaguju“, naveo je Đukić.

Prema njegovim rečima, ključno je praćenje cena nafte, zbog zatvaranja Ormuskog prolaza i bombardovanja rafinerije u Saudijskoj Arabiji. Kada je reč o tržišnim očekivanjima, Đukić ističe da deluje nekoliko faktora. To su uticaj rasta cena nafte uopšte generalno na inflaciju, a to će najviše pogoditi Evropu, kao i uticaj enormnih troškova rata, koji će povećati američki deficit, ali kada govorimo o SAD kao izvoznici nafte, to može imati i pozitivan efekat.

Ranjivost Evrope je velika koja tečni gas uvozi iz SAD ili iz arapskih zemalja, ocenjuje Đukić. Italija je u velikoj meri zavisna od uvoza gasa iz Katara, oko 45 odsto, a nešto manje druge evropske zemlje. Ovi faktori su razlog za rast troškovne inflacije, a američka banka Goldman Sachs prognozira rast cena od 100 odsto ukoliko rat bude potrajao.

To znači da će se promeniti pozicija ECB po pitanju kamatnih stopa. One neće moći da ostanu na niskom nivou. Zemlje sa tržištima u usponu koje zavise od uvoza energenata, uklučujući Srbiju, osetiće dvostruki negativni efekat, rast troškovne inflacije i usporavanje privredne aktivnosti u evrozoni.

„Treća dimenzija je povećanje kamatnih stopa, što će pogoršati uslove zaduživanja, koji ni sada nisu povoljni za zemlje koje nisu članice evrozone i EU i koje su visoko zadužene. Pre ovog događaja Srbija se zaduživala na tržištu obveznica sa prinosom od pet odsto. Ranjivost ekonomija poput Srbije drastično će se povećati u slučaju da ovo potraje“, naglasio je Đukić.

On predviđa, imajući u vidu američku strategiju prema Evropi, povećanje isporuka američkog tečnog prirodnog gasa (TPG) u Evropu, što znači kupovinu po znatno višim cenama. Naš sagovornik takođe primećuje da u ovom trenutku investitori ne kupuju američke hartije od vrednosti, što pokazuje da, prema njihovoj proceni, to više nije sigurna luka kojoj će pohrliti.

Kada je reč o Aziji, Indija je izuzetno ranjiva na eskalaciju rata na Bliskom istoku. Indija uvozi gotovo 85 procenata svoje sirove nafte, odnosno oko 4,2 miliona barela dnevno, rekao je Pankaj Srivastava iz istraživačke kuće Rystad Energy.

Čak i povećanje cene od nekoliko dolara po barelu može značajno da utiče na energetsku ekonomiju zemlje. Rast cena nafte opterećuje platni bilans i dodatno slabi rupi, prenosi Reuters.

Dodatni problem za Indiju jeste snabdevanje ruskom naftom. Prema podacima kompanije Kpler, Indija je do pre nedelju dana uvozila 1,16 miliona barela ruske nafte dnevno, manje od proseka u 2025. godini. Ranije su SAD uvele kaznene carine kako bi obeshrabrile Indiju da kupuje rusku naftu, ali su one privremeno ukinute nakon trgovinskog sporazuma, uz upozorenje da će Vašington pratiti dalji uvoz. Zbog toga bi eventualni poremećaji u snabdevanju izazvani sukobom s Iranom mogli dodatno da zakomplikuju poziciju Nju Delhija.

Analitičari Morgan Stanley procenjuju da bi trajni rast cene nafte od 10 dolara po barelu mogao direktno da smanji rast BDP-a Azije za 0,2 do 0,3 procentna poena, pri čemu je Indija među najugroženijima. Deficit tekućeg računa Indije, koji trenutno iznosi 1,2 odsto BDP-a, povećao bi se za dodatnih 0,5 procenata na svakih 10 dolara rasta cene.