Dramatičan rast državnog ulaganja u istraživanje i razvoj u Kini

Tokom protekle dve decenije, globalna ulaganja u istraživanje i razvoj (R&D) su se ubrzala, ali nijedna zemlja nije zabeležila tako dramatičan rast kao Kina.

Na tabeli koju je objavio Visual Capitalist na osnovu podataka OECD-a, prikazan je rast bruto domaće potrošnje na istraživanje i razvoj od 2007. do 2023. godine u četiri velike ekonomije – Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Evropske unije i Japana.

Podaci su prilagođeni za inflaciju i paritet kupovne moći (PPP), što omogućava direktno poređenje među zemljama i tokom vremena.

Još 2007. godine Kina je trošila svega 136 milijardi dolara na istraživanje i razvoj – manje od trećine američkog iznosa i iza Evrope i Japana. Ali tokom narednih 16 godina kineska R&D potrošnja porasla je skoro šest puta, dostigavši 781 milijardu dolara u 2023. godini. Taj iznos sada je veoma blizu onom u SAD, koje su u 2023. godini na R&D potrošile 823 milijarde dolara.

Rast EU u ovom periodu bio je skroman, dok je japanska potrošnja ostala gotovo nepromenjena, uz tek blagi porast.

Posmatrano po sektorima, SAD prednjače u potrošnji na R&D u poslovnom sektoru i visokom obrazovanju. Mnogi američki tehnološki proizvođači značajno su povećali ulaganja u istraživanje i razvoj u poslednjim godinama, što je doprinelo ukupnoj potrošnji privatnog sektora.

U međuvremenu, kineska državna potrošnja na R&D je 1,6 puta veća od američke. Potrošnja na istraživanje i razvoj kao procenat BDP-a najviša je u SAD i Japanu, oko 3,45 odsto. Kina sledi sa 2,58 odsto, dok EU troši najmanje – 2,13 odsto svog BDP-a.

Vlade često povećavaju potrošnju na istraživanje i razvoj kako bi podstakle inovacije, ubrzale ekonomski rast ili postigle strateške ciljeve, poput vojne sposobnosti i energetske nezavisnosti.

U 2023. godini OECD zemlje su alocirale više od 107 milijardi dolara za odbrambeni sektor. Zdravstvo je dobilo skoro 90 milijardi dolara finansijske podrške, a slede sektori obrazovanja (bez univerzitetskih fondova) i energetike.

Državna R&D potrošnja u sektorima energije i životne sredine i odbrane porasla je za 29 i 16 odsto, respektivno. Suprotno tome, potrošnja na istraživanje i razvoj u zdravstvu i obrazovanju (bez univerzitetskih fondova) opala je, nakon naglog rasta tokom pandemije virusa Covid-19.

Razlozi kineskog uspona

Kineska strategija posvećena je izgradnji tehnološke nezavisnosti – smanjenju zavisnosti od stranih tehnologija u kritičnim sektorima poput proizvodnje poluprovodnika, veštačke inteligencije, telekomunikacija i energetike.

U tom smislu zvanične politike, poput inicijative “Made in China 2025”, ciljaju posebno na jačanje domaće tehnologije i državnih kompanija. Nastao je takozvani “tehno-nacionalizam”, pri čemu tehnologija postaje ključ nacionalne bezbednosti i prosperiteta, i dalje podstiče takav model razvoja.

U okviru MIC 2025, vlada je usmerila masovne subvencije, poreske olakšice i državne fondove kako bi podstakla istraživanje i razvoj u pomenutim sektorima. Preko lokalnih fondova olakšano je finansiranje državnih i privatnih firmi kroz povoljno finansiranje i grantove.

Planom petogodišnjih reformi (14. petogodišnji plan) povećano je proporcionalno ulaganje u osnovna istraživanja s akcentom na nacionalne laboratorije i univerzitete .

Prema podacima državne CCTV, koje treba uzeti sa dozom rezerve, Kina je značajno povećala broj STEM doktora i istraživača, kao i broj inovativnih firmi – više od 77.000 STEM doktora očekuje se u 2025.