Društvene i filantropske aktivnosti Miodraga Kostića vratile ljudsko lice srpskom tajkunu

Nikola Altiparmakov je aktivni učesnik makro-fiskalnih reformi u Srbiji od 2003. godine. Karijeru je započeo kao analitičar za dug u Trezoru Srbije, nastavljajući kao konsultant pri Poreskoj upravi Srbije i Savetnik za fiskalnu politiku u Ministarstvu finansija. Godine 2011. izabran je za jednog od tri člana novoformiranog Fiskalnog saveta Republike Srbije. Na ovoj funkciji je zadužen za projekcije javnih prihoda, razvoj mikrosimulacionih modela za analizu distributivnih i socijalnih efekata javnih politika, analizu fiskalne decentralizacije, a vodio je i istraživanja alternativnih penzijskih i poreskih reformi, kao i rad na unapređenju fiskalnih pravila i budžetskog procesa u Republici Srbiji.

Pored angažmana u Fiskalnom savetu, dr Altiparmakov je docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za Statistiku i matematiku. Doktorske studije završio je na Ekonomskom fakultetu 2014. godine istražujući makroekonomske i finansijske posledice privatizacije javnih penzijskih sistema u Istočnoj Evropi. Master ekonomske studije, sa specijalizacijom iz makroekonomije i finansija, završio je na Univerzitetu u Torontu, Kanada, 2005. godine. Diplomirao je informatiku, ekonomiju i statistiku kao jedan od studenata generacije na Univerzitetu Vaterlu, Kanada, 2003. godine. Kao prvak države, predstavljao je SR Jugoslaviju na međunarodnoj Olimpijadi iz informatike 1998. godine.

Objavio je veći broj radova iz oblasti fiskalne politike, poreskog sistema i penzijskih reformi u vodećim međunarodnim i domaćim akademskim časopisima u kojima obavlja i funkcije recenzenta po pozivu.

Pitali smo Nikolu Altiparmakova, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2024. godinu?

Događaj godine

– Za ekonomski događaj godine izdvajam odluku američke Komisije za hartije od vrednosti da u januaru odobri poslovanje investicionih fondova (exhcange traded funds) baziranih na bitcoinu. Ova odluka preinačila je ranije odbijanje Komisije da omogući nesmetano investiranje u kriptovalute putem investicionih fondova, čime je zvanično omogućeno bitcoinu i ostalim kriptovalutama da postanu legalni oblik finansijske aktive. Svet međunarodnih finansija više nikada neće biti isti. Veliki skok vrednosti bitcoina koji je nedavno stigao do 100.000 dolara samo je prvi korak ogromnih promena koje čekaju svet finansija i fintecha u budućnosti.

Ličnost godine

– Srbija prethodnih godina beleži veoma solidne stope privrednog rasta usled rekordno visokih državnih i stranih direktnih investicija – ali hronično izostaju domaće privatne investicije bez kojih nije realno očekivati održiv model privrednog rasta. Domaće privatne investicije izostaju, pre svega, zbog manjka pravne sigurnosti i neuređenog privrednog ambijenta (koji strani investitori imaju mogućnosti da zaobilaze direktnim kontaktima sa Vladom i ambasadama). Međutim, ni negativna percepcija srpskih privrednika, da ne kažem tajkuna, u široj javnosti sigurno ne doprinosi motivaciji mladih i poslovnih ljudi da se otisnu u preduzetničke vode. Iako je ova negativna percepcija tokom godina često imala dosta objektivnog osnova, činjenica je da ne postoje uspešna i prosperitetna društva bez uspešne domaće privredne elite.

Miodrag Kostić je bio srpski tajkun koji se uspešno takmičio sa konkurentima širom regiona, i uspevao da pobeđuje na stranim terenima, po evropskim pravilima. Njegove društvene i filantropske aktivnosti uspele su, po mom mišljenju, da vrate ljudsko lice srpskom tajkunu – i zato ga smatram poslovnom ličnošću 2024. godine.

Najbolji poslovni potez godine

– Kada smo kod teme domaće poslovne elite koja bi bila okosnica novog privrednog rasta Srbije, odličan primer je firma HTEC. Srpska IT industrija prevalila je impresivan put tokom prethodne dve decenije – nošena domaćim talentom i kvalitetnim obrazovanjem iz oblasti tehnoloških i prirodnih nauka stigla je od periferne privredne grane do ključnog zamajca privrednog i društvenog prosperiteta. Ipak, mnoge srpske IT kompanije i dalje se dominantno bave „outsourcing“ poslovima, kao podizvođači sa nižim stepenom dodate vrednosti i bez sopstvenih zaokruženih proizvoda. HTEC pruža sofisticirane, zaokružene IT proizvode visoke dodate vrednosti i uspešno posluje na tržištima od Srbije, preko regiona do Amerike. Predstavlja odličan putokaz kojim putem srpska privreda može, i treba, da se kreće u budućnosti, što je prepoznala i predsednica Evropske komisije prilikom nedavne posete Beogradu.

Promašaj godine

– „Samoubistvo iz zasede“ nemačke auto-industrije smatram poslovnim promašajem godine i čitave decenije. Iako su ishitreni potezi često bili odlika balkanskih politika, ni Evropa nije ostala imuna na neracionalne politike – čemu najbolje svedoče drakonska rešenja iz oblasti zelene tranzicije. Iako je Evropa izgubila tehnološku trku sa Amerikom i Kinom u oblasti proizvodnje električnih automobila, to nije sprečilo Evropsku Komisiju da usvoji najrigorozniju regulativu i zahteva potpuni prelazak na električna vozila do 2035. godine. Primera radi, Japan od svojih proizvođača zahteva potpuni prelazak na hibridna vozila do 2035. godine, ali ne nužno na isključivo električna vozila. Kao rezultat realističnih ciljeva i odmerenih politika, japanska Toyota uspeva da sa prodajom hibridnih vozila održi poziciju jednog od vodećih svetskih proizvođača automobila, dok nemačka industrija gubi tlo pod nogama.

Mercedes trenutno beleži pad profita od 54 odsto, Volkswagen 61 odsto, profit BMW-a pada 84 odsto, a Audija čak 91 odsto. Spremaju se otkazi desetinama hiljada radnika, a ni ostali evropski proizvođači automobila neće proći mnogo bolje. Radi se o neracionalnoj i nepromišljenoj politici čiji će se negativni efekti prepričavati godinama. Nažalost, ni Srbija neće biti pošteđena prelivanja negativnih efekata, imajući u vidu naše bliske privredne veze sa Evropom i Nemačkom.

Očekivanja u 2025. godini

– U 2025. godini očekujem nastavak makro-fiskalnih neravnoteža širom sveta. Američki budžetski deficit od sedam odsto BDP-a nikada nije zabeležen u mirnodopskim uslovima bez ekonomske krize. Ni Francuska nije daleko iza sa budžetskim deficitom od šest odsto BDP-a i bez Vlade koja bi mogla da se uhvati u koštac sa rastućim fiskalnim i društvenim problemima. Otuda kamatne stope na francuski dug rastu i izjednačile su se sa Grčkom koja je pre samo jedne decenije bila u bankrotu. Italija se već godinama oslanja na primarnu emisiju Evropske centralne banke za finansiranje svoje prezadužene države. Nemačke javne finansije ostaju jake, ali privreda, počev od pomenute auto-industrije, grca u problemima.

Povrh svega, Evropa gubi tehnološku trku sa Amerikom i Kinom, i teško je očekivati preokretanje ovog negativnog trenda u bliskoj budućnosti imajući u vidu slabosti i neefikasnosti evropske birokratije. Ako svemu ovome dodamo mogućnost zaoštravanja trgovinskih ratova koje najavljuje novoizabrani predsednik Amerike – zaključujem da će međunarodne ekonomske vode ostati krajnje nestabilne u narednoj godini.