Družba ponovo funkcioniše, zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu odblokiran

Ruska nafta je u sredu potekla kroz ukrajinski deo naftovoda Družba nakon višemesečnog prekida, saopštili su zvaničnici, čime je odblokiran zajam Evropske unije od 90 milijardi evra (105,79 milijardi dolara) koji je hitno potreban Kijevu.

Naftovod Družba postao je jedan od politički najopterećenijih infrastrukturnih sistema u Evropi otkako je ruski napad dronom oštetio naftovod u zapadnoj Ukrajini i zaustavio isporuke ruske nafte Mađarskoj i Slovačkoj.

Mađarska naftna grupa MOL saopštila je da ju je Ukrajina obavestila da su isporuke ruske sirove nafte nastavljene preko naftovoda Družba.

„MOL očekuje da prve pošiljke sirove nafte nakon ponovnog pokretanja ukrajinskog dela sistema naftovoda stignu u Mađarsku i Slovačku najkasnije do sutra“, navodi se u saopštenju.

Pumpanje je počelo u 12.35 časova po lokalnom vremenu, rekao je izvor iz industrije, koji je želeo da ostane anoniman jer nije bio ovlašćen da govori javno.

Ubrzo nakon toga, ambasadori Evropske unije na sastanku u Briselu dali su odobrenje za zajam kojem se Budimpešta ranije protivila dok se ne obnove izvozi nafte.

Lideri EU odlučili su prošlog decembra da zajednički pozajme novac kako bi ga prosledili Ukrajini za finansiranje odbrane od Rusije tokom ove i naredne godine, uz korišćenje zamrznutih ruskih sredstava kao potencijalnog osiguranja kojim bi se obezbedilo da Moskva na kraju snosi troškove, podseća Reuters.

EU će obezbediti beskamatne zajmove za period 2026–2027. godine na osnovu zaduživanja EU na tržištima kapitala, uz garancije iz budžetskog prostora EU, odnosno razlike između maksimalnog iznosa koji EU može da traži od država članica i iznosa potrebnog za pokrivanje planiranih rashoda.

Mađarska, Slovačka i Češka, čije se vlade smatraju bližim Moskvi, izborile su izuzeća koja znače da neće učestvovati u zajedničkom zaduživanju.

Ne očekuje se da Ukrajina vrati taj novac iz sopstvenih sredstava, pošto bi glavnica trebalo da bude otplaćena tek kada Rusija isplati ratnu odštetu po završetku sukoba.

Rusija ima zamrznutu imovinu centralne banke u EU vrednu oko 210 milijardi evra, koja bi mogla da bude iskorišćena za otplatu.

Šema je osmišljena tako da praktično omogući korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za pomoć Ukrajini bez formalne konfiskacije novca, što je ranije odbačeno kao pravno rizičan potez.

Ovih 90 milijardi evra namenjeno je za pokrivanje dve trećine potreba Ukrajine u naredne dve godine, koje se procenjuju na ukupno 135 milijardi evra. Od ukupnog iznosa, Ukrajina će dobiti 45 milijardi evra 2026. godine i još 45 milijardi 2027. godine.

Svake godine, 28 milijardi evra biće namenjeno vojnim potrebama, a 17 milijardi opštim budžetskim rashodima.

Brisel očekuje da ostale razvijene zemlje koje podržavaju Ukrajinu obezbede preostali deo finansiranja, koje je već obećano za 2026. godinu.

Ideja o zajedničkom zaduživanju EU uz garancije iz budžeta Unije u početku je delovala gotovo nemoguće jer je zahtevala jednoglasnost i nailazila na protivljenje Viktor Orban.

Mađarska, Slovačka i Češka pristale su da dozvole realizaciju plana nakon što su lideri EU prihvatili da on neće imati finansijske posledice po njih.

Mađarska je kasnije blokirala zajmove nakon što je prestala da dobija rusku naftu preko naftovoda Druzhba pipeline koji prolazi kroz teritoriju Ukrajine. Kijev tvrdi da je naftovod zatvoren zbog oštećenja izazvanih ruskim napadom.

Izgledi za deblokadu zajma poboljšani su nakon što je Viktor Orban izgubio izbore 12. aprila, a budući premijer Peter Mađar (Peter Magyar) izjavio da neće sprečavati isplatu sredstava. Takođe, Ukrajinci su popravili naftovod Društva i isporuke nafte uskoro bi trebalo da budu nastavljene.