Dugoročni investitori koriste trenutnu cenu i kupuju bitcoin

Bitcoin je u poslednjih pet dana izgubio skoro šest odsto svoje vrednosti i u jednom trenutku na kratko pao ispod 100.000 dolara, po prvi put u poslednjih šest meseci. Tokom oktobra je najtrgovanija (i najvrednija) kriptovaluta na svetu dostigla istorijski maksimum od oko 126.000 dolara.

Zapadni mediji navode da je najnoviji pad vrednosti bitcoina posledica kombinacije makroekonomskih faktora i promenjenog raspoloženja investitora. Kako pišu vodeći ekonomski portali, oprezan ton američkih Federalnih rezervi u vezi sa snižavanjem kamatnih stopa i smanjena očekivanja o skorom ublažavanju monetarne politike podigli su prinos na obveznice i ojačali dolar, što je povećalo pritisak na rizične aktive poput kriptovaluta.

Istovremeno, globalna geopolitička neizvesnost i rastuće tenzije na tržištima dodatno su podstakle „risk-off“ pristup investitora, odnosno povlačenje kapitala iz volatilnih instrumenata.

Drugi važan razlog koji ističe Wall Street Journal odnosi se na tehničke faktore i tržišne mehanizme – pre svega na masovne likvidacije visoko leveridžiranih pozicija u kripto-derivatima.

Prema najnovijim podacima, vrednost tih likvidiranih pozicija premašila je 20 milijardi dolara, što je izazvalo talas prodaje i dodatno urušilo cenu bitcoina. Pitanje je koliko će ovaj proces imati dugotrajne efekte.

“Ovakve korekcije od 20-25 odsto nakon višemesečnog rasta cene su istorijski posmatrano normalne i očekivane. Ono što ostaje neizvesno jeste njihov tajming, pa one često zateknu tržište. U protekle dve nedelje desila se i najveća likvidacija trejdera u istoriji tržišta, u kojoj je 20 milijardi dolara obrisano u svega nekoliko minuta. Tržište se brzo oporavilo, ali izgleda da posledice tog događaja postaju vidljive tek sada”, objašnjava za Biznis.rs Igor Mirković iz prve domaće kripto-menjačnice ECD.

Prema njegovim rečima, globalni podaci pokazuju da su adrese onih koji kupuju i ne prodaju u poslednjih mesec dana dopunile zalihe sa rekordnih 375.000 bitcoina, od čega 50.000 samo tokom aktuelnog pada, što sugeriše da dugoročni investitori i dalje imaju poverenja i koriste trenutne cene kao priliku za kupovinu.

“Na kratkoročni utisak utiču i makroekonomski faktori, pre svega neizvesnost oko daljeg kretanja kamatnih stopa u SAD. Kada su prinosi na tradicionalne instrumente viši deo kapitala prirodno migrira iz rizičnije imovine ka ‘sigurnijoj’. Paralelno, altcoini su zabeležili veće padove, što je takođe tipično, jer tržište u ovim uslovima preferira bitcoin kao najstabilniju klasu digitalne imovine”, napominje naš sagovornik.

Mirković naglašava da se u pozadini dešavaju brojne pozitivne novosti koje mahom predvodi Amerika: smanjuju se trgovinske tenzije SAD sa Kinom, regulativa za stablecoine u SAD postaje jasnija, Trampova administracija nastavlja da podržava kripto sektor i institucionalno usvajanje, a pomilovanje Čangpeng Žaoa (Changpeng Zhao), osnivača najveće kripto berze Binance, pokazuje da Amerika želi da popravi prethodne greške i stvori okruženje u kojem će industrija dalje rasti.

Kako se ova globalna situacija prelila na trgovce kriptovalutama u našoj zemlji?

“U Srbiji primećujemo da korisnici pad cene sve češće posmatraju kao priliku za ulazak na tržište ili dodatnu kupovinu kriptovaluta. Izbor u periodima korekcije su najčešće bitcoin, solana, ethereum i sui, što potvrđuje da tržište sve zrelije reaguje na oscilacije cene i dugoročno planira investicije”, ističe Igor Mirković u razgovoru za naš portal.

Kako kaže, na ECD Walletu je od skoro postala dostupna i nova funkcionalnost – ECD Staking, koja omogućava vlasnicima solane da ostvare prihod jer podržavaju mrežu kroz “staking”, čak i u periodima kada cena pada. To je način da se delimično izniveliše efekat kratkoročnih oscilacija usled pada cene i da se dugoročno gradi vrednost.