Ekonomisti očekuju da će Fed početi da snižava kamatne stope na jesen

Odluka o smanjenju kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi (Fed) imala bi izraženu psihološku dimenziju, jer bi to stvorilo uslove za sniženje komercijalnih kamatnih stopa, čineći novac jeftinijim. To bi stvorilo uslove za jačanje privrednih aktivnosti i umirilo bi ljude, ocenio je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

„Procene da će inflacija ići na dole možda su realne, ali možda i nisu. Ako se zaista ispostavi da inflacija u SAD nastavlja da slabi, to onda znači da možemo da računamo na smanjenje kamatnih stopa u Americi i u svetu, kao i stvaranje uslova za rast ekonomije“, naveo je Savić.

Ekonomisti predviđaju da će američka centralna banka smanjiti kamatne stope dva puta ove godine, u septembru i decembru, budući da otporna potrošnja u SAD zahteva oprezan pristup uprkos smanjenju inflacije, prema anketi Reutersa.

Jača maloprodaja u junu sugeriše da je potrošnja i dalje otporna, a zajedno sa očekivanjima da stopa nezaposlenosti neće mnogo rasti sa trenutnih 4,1 odsto, to ukazuje na strpljenje.

Pad inflacionih pritisaka u poslednjih nekoliko meseci i nedavni znakovi slabosti na tržištu rada bili su razlog da nekoliko članova Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) iskaže „veće poverenje“ da će se inflacija vratiti na cilj centralne banke SAD-a od dva odsto bez značajnog ekonomskog usporavanja.

Svi ekonomisti koji su učestvovali u pomenutoj anketi od 17. do 23. jula naveli su da će Fed zadržati kamatne stope nepromenjenim na sastanku 31. jula, dok je njih 82 od 100 prognoziralo prvo smanjenje od 25 baznih poena u septembru, što bi smanjilo stopu federalnih fondova na raspon od 5,00 do 5,25 procenata.

Mnogo toga će zavisiti od ključnih podataka koji će biti objavljeni tokom ove nedelje, uključujući čitanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) za drugi kvartal i podatke o indeksu cena potrošnje (PCE) za jun. Dok se očekuje da će se pokazati da je američka ekonomija rasla po godišnjoj stopi od dva odsto u prošlom kvartalu, brže od 1,4 procenta u prvom kvartalu, za PCE inflaciju, koju Fed cilja na dva odsto, očekuje se da će blago pasti na godišnjih 2,5 odsto u junu sa 2,6 odsto u maju.

„Prognoze su nezahvalne, ali ne obavezuju. Bojim se da se još nismo izborili sa inflacijom. Ipak, optimizam bez pokrića gori je od pesimizma, a ja ne vidim da se neizvesnosti u svetu smanjuju. One se i dalje gomilaju“, rekao je naš sagovornik.

Anketirani ekonomisti ne očekuju da će mere inflacije, indeks potrošačkih cena (CPI), osnovni CPI, PCE i osnovni PCE da dostigne dva procenta pre 2026. godine. Više od polovine anketiranih ekonomista procenjuje je da je verovatnije da će inflacija za ostatak godine biti viša nego što su prognozirali, nego da će biti niža. Oni ističu da se inflacija ponaša nepredvidivo.

Očekuje se da će Fed smanjivati kamatne stope jednom u svakom kvartalu do 2025. godine, dovodeći stopu federalnih fondova na raspon od 3,75 do 4,00 odsto do kraja 2025. godine. Očekuje se takođe da će američka ekonomija rasti 2,3 odsto ove godine, brže od onoga što zvaničnici Feda trenutno vide kao stopu rasta bez inflacije od 1,8 odsto.