Ekonomisti očekuju jači privredni rast u SAD u 2026.

Ekonomisti analitičke kuće KPMG procenjuju da bi samo fiskalni stimulansi mogli da dodaju i više od pola procenta rastu BDP-a u prvom kvartalu. Istovremeno, očekuje se da efekti Trampovih carina na cene dostignu vrhunac u prvoj polovini godine.

Ako inflatorni pritisci potom oslabe, kako sve više veruju u Fedu, plate bi mogle brže da rastu od inflacije, dodatno jačajući finansije domaćinstava.

Ulaganja kompanija u infrastrukturu koja podržava razvoj veštačke inteligencije trebalo bi da se nastave, pošto tehnološki giganti poput Amazona i Alphabeta najavljuju nova velika investiranja. To bi moglo da poboljša izglede za firme koje su veći deo prošle godine bile u režimu „malo zapošljavanja, malo otpuštanja“, nastojeći da se prilagode Trampovoj trgovinskoj politici i strožim pravilima za imigraciju.

Privredni rast se oporavio u drugom kvartalu, kako su se obrisi trgovinske politike razjasnili, a ubrzao je u trećem kvartalu na godišnjem nivou od 4,3 odsto, podstaknut većom potrošnjom, naročito među bogatijim slojevima, i snažnim ulaganjima u AI. Ipak, očekuje se znatno usporavanje u četvrtom kvartalu zbog šestonedeljnog zatvaranja savezne vlade, ali bi se taj negativan efekat trebalo povući s početkom nove godine.

Ekonomisti Nomure ocenjuju da je rast u 2025. bio iznenađujuće otporan uprkos pritiscima trgovinske i imigracione politike, ali da ti negativni faktori sada slabe, dok fiskalna i monetarna politika postaju podsticajnije.

Rizici ipak ostaju značajni, slabljenje tržišta rada, i dalje povišena inflacija i podeljenost unutar centralne banke oko prioriteta. Tramp bi uskoro trebalo da imenuje novog predsednika Feda, po isteku mandata Džeroma Pauela (Jerome Powell) u maju, a očekuje se da će taj izbor favorizovati niže kamatne stope.

Tržište rada je tokom godine usporilo, uz slabiji rast zaposlenosti i porast nezaposlenosti na 4,6 procenata u novembru, mada su ti podaci delimično iskrivljeni zbog obustave rada vlade. Uporno visoka inflacija mogla bi da ograniči prostor za nova smanjenja kamata, jer još nije izvesno da će inflacija izazvana carinama zaista oslabiti.

Ekonomisti banke Goldman Sachs očekuju da se stopa nezaposlenosti stabilizuje oko 4,5 odsto, kako se potražnja bude oporavljala, ali upozoravaju da je dalje slabljenje tržišta rada najveći rizik za ovakve prognoze, posebno jer se zapošljavanje već nalazi na relativno slabim osnovama, a širenje veštačke inteligencije može dodatno kočiti nova zapošljavanja.