Energetska infrastruktura postala jasan ratni cilj

Poslednjih nedelja svedoci smo pojačanih ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu. Neki od tih napada, posebno oni na naftovod Družba, izazvali su žestoke reakcije i trećih zemalja poput Mađarske i Slovačke, što je i logično, jer spomenuti naftovod utiče gotovo presudno na njihovu energetsku sigurnost.

“Energetska infrastruktura uopšteno se smatra valjanim vojnim ciljem sve dok podržava aktivnosti neprijateljske vojske, čak i ako sistem podržava i civilno stanovništvo”, piše stručnjak za vojno pravo Majkl Šmit (Michael Schmitt) na blogu „Articles of War” koji vodi Institut Lieber na američkoj vojnoj akademiji West Point.

Ukrajinske snage su ovog meseca čak tri puta pogodile glavni cevovod naftovoda Družba, koji transportuje rusku i kazahstansku sirovu naftu prema srednjoj i istočnoj Evropi, čime su poremetile protok i izazvale ljutite reakcije regionalnih čelnika, piše Wall Street Journal, prenosi Poslovni dnevnik.

Nakon poslednjeg udara, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da će pojačati pritisak na Moskvu. Time je ponovio poruku Donalda Trampa (Trump) da Ukrajina može da pobedi samo ako udari agresora na njegovoj teritoriji.

Ukrajinski napadi dronovima i raketama, uključujući i američke projektile Himars, onesposobili su delove gigantskog naftovoda Družba, najvećeg na svetu koji doprema sirovu naftu iz jugoistočne Rusije u Nemačku, Slovačku i Mađarsku. Prema ruskim zvaničnicima, u napadu je teško oštećena crpna stanica kod grada Brjanska, što je zaustavilo dalje isporuke. Procenjuje se da će popravka trajati pet do sedam dana, pod uslovom da ne bude novih napada.

Zavisnost od tog pravca je ogromna. Istočna Nemačka, uključujući Berlin i njegov aerodrom, uveliko zavise od uvoza kazahstanske sirove nafte koja stiže Družbom. Mađarska i Slovačka u potpunosti se oslanjaju na taj cevovod za svoje energetske potrebe. Situacija je već kritična. U Nemačkoj je izvršni direktor rafinerije PCK u Švetu, koja snabdeva šire područje Berlina, upozorio da zaliha nafte ima samo do početka ove nedelje. Ova rafinerija je u većinskom vlasništvu ruskog Rosnefta i mesečno prima oko 120.000 tona sirove nafte putem Družbe.

Različita tumačenja u pogledu kapaciteta Jadranskog naftovoda

Bude li Družba trajno onemogućena, nafta za Mađarsku i Slovačku verovatno će dolaziti preko Omišlja. Ovde je problem i u tome što odnosi glavnih aktera nisu baš idilični. Nedavno smo svedočili i svojevrsnom nastavku priče s različitim tumačenjima u pogledu kapaciteta Jadranskog naftovoda na relaciji Mol – Janaf.

Iako je tokom juna izvršeno novo testiranje Janafovog naftovoda, tumačenja rezultata su suprotna. Mol kaže da želi garancije sigurnog snabdevanja preko Hrvatske i fer cenu, a Janaf, tvrdi Mol, ne osigurava ni jedno ni drugo. Janaf to odbacuje, kaže da je kapacitet dovoljan, a cena po standardima.

Poslednjim testiranjem potvrđen je kapacitet Janafa na dronici Omišalj – mađarska granica od 11,8 miliona tona godišnje, što zadovoljava potrebe obe rafinerije u vlasništvu Mol grupe. Uz mogućnost dodavanja aditiva u potpunosti se može postići kapacitet 14,3 miliona tona godišnje, a to premašuje ukupni godišnji kapacitet za preradu Molovih rafinerija.

Janaf je prikupio i sve potrebne dozvole za izgradnju četiri nova skladišta za naftne derivate na Terminalu Omišalj, što je strateški investicioni projekat vredan više od 30 miliona evra.

Ovaj put je, čini se, novom zakuvavanju priče doprinela i politička kampanja mađarskog premijera Viktora Orbana. Protivi se nastojanju da se do 2027. godine prekine uvoz ruskih energenata. To čini plan Mola da se „odmakne” od ruske sirove nafte još manje verovatnim.

Ruski napadi

Naravno, i ruska strana sve vreme rata gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Rusija je nedavno pokrenula napad sa 39 dronova na kompresorsku stanicu u zapadnoj Ukrajini. Napad se dogodio manje od dve nedelje nakon što je Ukrajina postigla sporazum o kupovini prirodnog gasa od Azerbajdžana – prvi takve vrste. Meta napada bila je ključna za uvoz nafte iz južne Europe kroz Transbalkanski koridor u Ukrajinu.

Naftogaz, najveći ukrajinski proizvođač gasa, rekao je da je njegova infrastruktura pogođena više od stotinu puta u devet odvojenih vazdušnih napada u 2025. godini.

U februaru, kada su prosečne dnevne temperature u Ukrajini bile ispod nule, Rusija je napala ukrajinski sektor, sprečivši ga da skladišti polovinu svog gasa.

Oleksandr Harčenko, generalni direktor Istraživačkog centra za energetsku industriju, konsultantske kompanije sa sedištem u Kijevu, rekao je za Radio Slobodna Evropa da najveći izazov nije snabdevanje tečnim gasom, već njegovo finansiranje. U aprilu je Nacionalna banka Ukrajine procenila da će država do 2. septembra morati da potroši 2025. milijardi dolara na uvoz gasa.

Osim Azerbejdžana, Kijev je signalizirao svoj interes za kupovinu tečnog prirodnog gasa od SAD. Evropljani pojačavaju napore kako bi pomogli Ukrajini u kupovini nafte za nadolazeću zimu. Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je da će kompaniji Naftogaz dati zajam od 580 miliona evra za kupovinu prirodnog gasa. Norveška, najveći evropski dobavljač prirodnog gasa, obavezala se da dodeli 100 miliona dolara u iste svrhe.

Napad na Severni tok

Javnost je već pomalo zaboravila nikad do kraja razjašnjenu sabotažu na Severnom toku od pre tri godine, ali ovoga leta ta tema je ponovo aktuelizovana. U slučaju sabotaže gasovoda Severni tok sada je prvi put uhapšen jedan osumnjičeni. Reč je o Ukrajincu koji je navodno bio jedan od koordinatora cele diverzantske operacije.

Dosadašnja istraga pokazala je da su počinitelji u septembru 2022. plovili Baltičkim morem na nemačkoj jahti „Andromeda”, koju su prethodno iznajmili u Rostoku koristeći krivotvorene isprave i kompaniju u Varšavi. Potom su ronioci na morskom dnu postavili eksploziv s tempiranim upaljačima na gasovode. Dana 26. septembra 2022. uništena su tri od četiri kraka dva gasovoda.

Za nemačke istražitelje pomenuto hapšenje moglo bi biti proboj u otkrivanju stvarne pozadine napada, na primer, naručilaca.