EU rizikuje energetsku zavisnost od SAD

Stručnjaci Instituta za energetsku ekonomiju i finansijske analize (IEEFA) upozorili su da Evropska unija rizikuje novu energetsku zavisnost jer bi Sjedinjene Američke Države do 2030. mogle da obezbeđuju do 80 odsto njenog uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).

U prošloj godini SAD su pokrile 57 odsto uvoza LNG u blok evropskih zemalja.

Institut navodi da bi do kraja decenije 40 odsto ukupnog uvoza gasa i LNG u EU moglo da dolazi iz SAD prema 27 odsto u 2025.

U analizi američkog Instituta ukazuje se da je preterano oslanjanje na američki LNG, koji je najskuplji LNG za kupce u EU, u suprotnosti sa planom REPowerEU za jačanje energetske bezbednosti Unije kroz diverzifikaciju, smanjenje tražnje i povećanje pristupačnosti energije.

EU je inače ojačala energetsku bezbednost smanjenjem tražnje gasa za više od 20 odsto između 2021. i 2024. i zauzdavanjem uvoza iz Rusije.

Međutim, to je prikrilo novu ranjivost EU u vidu podsticanja uvoza američkog LNG, što je stvorilo potencijalno novu geopolitičku zavisnost visokog rizika.

Nakon agresije Rusije na Ukrajinu 2022, EU je postepeno smanjivala zavisnost od ruskog gasa i uvoz je između 2021. i 2025. pao 75 odsto. Uprkos tome, Rusija je ostala jedan od najvećih dobavljača gasa EU.

EU je odlučila da zaustavi uvoz LNG i gasa kroz gasovode iz Rusije do kraja ove odnosno jeseni sledeće godine.

Napuštanje ruskog gasa povećalo je stratešku zavisnost EU od američkog LNG i, procenjuje se u analizi, uvoz LNG iz SAD u EU porastao je sa 21 milijardu kubnih metara u 2021. na 81 milijardu u 2025.

Do 2030. uvoz američkog LNG u EU mogao bi da bude oko 115 milijardi kubnih metara, procenjuje se.

U prethodnoj godini američki LNG uvozilo je 13 članica EU pri čemu su Holandija, Francuska, Španija, Italija i Nemačka pokrile tri četvrtine uvoza.

EU, kao deo trgovinskog sporazuma sa SAD iz jula 2025, namerava da do 2028. kupi američke energente za 750 milijardi dolara.

Tim sporazum se snabdevanje energijom EU vezuje za jednog prodavca, što je rizik za energetsku bezbednost i ugrožava planove za smanjenje potrošnje gasa.

Institut procenjuje da bi sa 750 milijardi dolara EU mogla da instalira oko 546 gigavati kombinovanih solarnih i vetro kapaciteta, što bi unapredilo energetsku bezbednost i moglo da smanji cene struje.

Analitičari ističu da dugoročnim ugovorima za gas Unija rizikuje da potkopa svoj Zeleni dogovor i energetsku autonomiju.