Evropljani bojkotuju američku robu

Recite „ne“ Coca-Coli, Oreo keksima i Philadelphia namazu! – ori se iz mnogih prestonica Evrope, gde se građani okupljaju na društvenim mrežama da bi raširili kampanju – „Ne kupuj američko“. Grupe broje i po nekoliko stotina hiljada članova, i niču kao pečurke posle kiše.

Nabrajaju se i konkretni, prepoznatljivo američki proizvodi za koje svako zna da su poreklom američki, ali se stalno dodaju i novi, budući da korisnici označavaju i manje poznate brendove kao nepoželjne.

Čak 64 procenta Nemaca izjavilo je, prema anketi koju prenosi DW, da nema nameru da kupuje američke proizvode u radnjama. Na mrežama se prenose slike koje pokazuju da u Nemačkoj, na primer, kupci u prodavnicama okreću naopačke kutije sa Philadelphia sirom, da bi označili svoj gnev i sakrili ime brenda. Slično se dešava i sa teglicama – koje se okreću naopako i „leđima“ kupcu – a sličan trend je, sudeći po fotografijama, preplavio i Kanadu.

U Danskoj, u kojoj je sve i krenulo, trgovci su počeli da obeležavaju evropsku robu tik pored cene, da bi se izbegao loš imidž obeležavanja američke robe. Naime, u trgovinskim objektima lanca Føtex evropski proizvodi su obeleženi crnom zvezdicom – „da bi kupcima bilo lakše da se odluče“.

Ogromni paketi Jolly Cole, pandana kola-pićima, ali danskog proizvođača, stoje ispod ogromnog natpisa „Danski sokovi“, a Coca-Cola i Pepsi su skrajnuti u uglove prodavnica, navodi Bloomberg. Mnogi restorani su zatražili da se ubace lokalni, danski gazirani sokovi u ponudu menija, tvrdi Naturfrysk, danski konglomerat za gazirane sokove.

Trampova politika je dovela do „uzavrele krvi danskih Vikinga“, pa sada i iskusni električari i stolari razmišljaju da zamene DeWalt električne alate američke proizvodnje, vredne 10.000 dolara, iako će ih to mnogo koštati.

U Francuskoj su se potrošači odlučili na gerilske akcije i postavljaju nalepnice „Boycott USA“ na sve strane. U Britaniji i Irskoj McDonald’s restorani rade sa smanjenom posetom. Kupci u Irskoj najčešće u apotekama i supermarketima postavljaju pitanje – šta bi bila dobra zamena za Oral-B ili Listerine?

Prodaja Tesle pala je, zbog povezanosti sa Ilonom Maskom (Elon Musk), od početka ove godine za 45 procenata u odnosu na 2024. Nekada je to bio auto iz demokratske zemlje, saveznika. Sada je oličenje potencijalnog nacizma (Maskovi sporni pozdravi) i povezanosti sa Trampom i Amerikom, pa je čak i kinesko vozilo postalo manje sporno. U Teslinim salonima širom Evrope, Australije i Novog Zelanda dešavaju se protesti.

Hi-tech bojkot

Neki su istakli izazove u bojkotu određenih američkih proizvoda, posebno tehnoloških, ali alternativne evropske tehnološke usluge postoje, uključujući pretraživače Mojeek i Ecosia kako bi pomogli korisnicima da odustanu od Google-a. Google kao odbačeni pretraživač? I to je moguće. Na mnogim tržištima on odavno nije glavni, recimo u većini zemalja bivšeg SSSR to je Yandex koji ima drugačije algoritme i često izbacuje bolje ili makar različite rezultate, te je dobar za kombinaciju pretraga.

Aplikacije za poruke su već imale snažnu konkurenciju u ruskom Telegramu, Viberu koji je nastao kao belorusko-izraelski izum, ali ga je kupio japanski Rakuten, ali su novi, vidljivi igrači na tržištu Element X (Britanija), Olvid (Francuska) i Threema (Švajcarska). Mastodon, nemačka društvena mreža, počela je da zamenjuje X (bivši Twitter) u Evropi.

I navike onih koji idu da se „počaste“ pecivom ili kafom naglo se menjaju. Starbucks se mučio da prodre u Evropu, punu starih kafea na živopisnim mestima, a taman kada je uspeo Tramp mu je podmetnuo nogu. Naravno da je uvek bolje podržati manje, lokalne kafiće i pekare, ali postoje i lanci lokalnog tipa koji su postali naglo ponovo popularni. Recimo, Tchibo je nemački lanac popularan u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Turskoj. House Espresso House je pokrenut u Švedskoj i najveći je lanac kafe u nordijskim zemljama i Nemačkoj.

Iznenađujuće je koliko ovakvi bojkoti uspevaju. Klasičan primer „proksi bojkota” pre 30 godina imao je za cilj francusku robu, posebno vino, sredinom devedesetih. Ovo je bio odgovor na odluku predsednika Žaka Širaka da sprovede nuklearne testove u Pacifiku. Veliki bojkoti potrošača doprineli su odluci Francuske da odustane od nuklearnih testova 1996. U Britaniji, na primer, francuska vina su u svim kategorijama izgubila tržišni udeo pošto je potražnja opala tokom bojkota. U to vreme to je koštalo francuski vinski sektor 26 miliona evra (oko 52 miliona evra danas), navodi irski nacionalni emiter RTÉ.

Izgleda da je ponašanje Donalda Trampa doslovno osvestilo pola sveta da se priseti da kupuje američku robu i koristi američke usluge, pa su rešili da – kupuju manje. Umesto, kao što je Tramp očekivao – više.