Evropska komisija najavila dugotrajnu energetsku krizu i pozvala na štednju goriva

Evropska komisija pozvala je više od 400 miliona građana EU da manje voze i da ređe lete, da rade od kuće i da štede energiju, dok rat SAD i Izraela protiv Irana ulazi u drugi mesec i dodatno produbljuje energetsku krizu.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen poručio je da građani treba da smanje potrošnju goriva, posebno dizela i avionskog kerozina. „Što više možete da uštedite na nafti, posebno dizelu i avionskom gorivu, to ćemo biti u boljoj poziciji“, rekao je Jorgensen.

„Ovo će biti dugotrajna kriza… cene energije će ostati povišene veoma dugo“, rekao je Jorgensen, dodajući da za neke „kritičnije“ proizvode „očekujemo da će situacija biti još gora u narednim nedeljama“, prenosi Yahoo Finance, pozivajući se na intervju koji je Jorgensen dao za Financial Times.

On je pozvao Evropljane da slede preporuke Međunarodne agencije za energiju (IEA) i više koriste javni prevoz, dele vožnje i primenjuju efikasnije načine vožnje, uz veće oslanjanje na rad od kuće kada god je to moguće. Nastali poremećaj u snabdevanju izazvao je nagli skok cena benzina i dizela širom sveta.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) upozorio je da bi ekonomske posledice mogle biti izuzetno ozbiljne, rekavši da bi mogle biti „jednako teške kao tokom pandemije Covid-19 ili na početku rata u Ukrajini“, kada je EU naglo smanjila uvoz ruske energije.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ove mere nisu dovoljne i da EU mora ozbiljnije da se pripremi za širu krizu koja će pogoditi industriju, podstaći inflaciju i povećati cene hrane. „Još nismo shvatili razmere ove krize“, rekla je analitičarka Ana Marija Jaler-Makarevič, dodajući da bi efekti mogli da se osete već narednog meseca, posebno jer se deo isporuka tečnog gasa preusmerava ka Aziji.

Od početka sukoba, cene nafte i gasa porasle su više od 50 odsto, dok je Iran praktično blokirao Ormuski moreuz (za brodove država koje su se stavile na stranu SAD i Izraela u ovom sukobu), kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskog prometa nafte i gasa, što dodatno destabilizuje tržište.

Evropska unija već trpi finansijske posledice, samo u prvih deset dana sukoba troškovi uvoza fosilnih goriva porasli su za oko tri milijarde evra, dok bi eventualno udvostručenje cena gasa moglo da poveća troškove za čak 100 milijardi evra godišnje.

Istovremeno raste strah od nestašica, jer bi azijske zemlje mogle da nadmaše Evropu u kupovini ograničenih količina energenata, posebno tečnog prirodnog gasa, što dodatno pojačava pritisak na evropsko tržište.

Iako je EU poslednjih godina smanjila zavisnost od uvoza ruskih energenata i povećala uvoz iz SAD i Norveške, pojačana globalna konkurencija za energente sada ponovo otvara pitanje sigurnosti snabdevanja.

Dok neki političari zagovaraju povratak jeftinijoj ruskoj energiji, Brisel to odbacuje, a stručnjaci upozoravaju da ograničavanje cena može biti kratkoročno rešenje, ali dugoročno „slabi signale tržišta i usporava ulaganja u čistu energiju“, pa preporučuju ubrzano ulaganje u obnovljive izvore i elektrifikaciju kao održiv izlaz iz krize.