Fed će u četvrtak opet smanjiti kamatne stope, ali dalja politika zavisi od ishoda izbora

Najavljeno smanjenje referentne kamatne stope za 25 baznih poena, kao i ono što komunicira Fed, pokazuje kako će reagovati ekonomija i inflacija u narednom periodu. To može da ima stimulativni efekat na američku ekonomiju, a može se protumačiti i kao znak da je ekonomija slabija nego što se očekuje, rekao je za Biznis.rs dekan FEFA fakulteta profesor dr Milan Nedeljković, uoči zasedanja američke centralne banke 6. i 7. novembra.

„Treba voditi računa o signalnom efektu koji daju promena i komunikacija Feda oko same promene kamatne stope. Budući da je američka ekonomija zabeležila rast od 2,8 procenata u trećem kvartalu ne vidim da su značajni recesioni pritisci, kakvi postoje u Evropi. Ono što je motivacija Feda da nastavi sa smanjenjem kamatnih stopa je smanjenje broja novih radnih mesta, a to oni vide kao pad privredne aktivnosti“, naveo je Nedeljković.

Zvaničnici Feda, predvođeni predsednikom Džeromom Pauelom (Jerome Powell), planiraju da u četvrtak smanje referentnu stopu za četvrtinu procenta, na 4,6 odsto, nakon smanjenja od pola procenta u septembru. Ekonomisti očekuju još jedno smanjenje stope za četvrtinu poena u decembru, kao i dodatne korake sledeće godine. Vremenom, smanjenje stopa obično snižava troškove zaduživanja za potrošače i kompanije, prenosi AP.

Ishod američkih predsedničkih izbora 5. novembra možda još neće biti poznat kada Fed završi dvodnevni sastanak u četvrtak posle podne, ali ta neizvesnost neće uticati na odluku o daljem smanjenju referentne stope. Budući potezi Feda, međutim, postaće neizvesniji kada novi predsednik i Kongres preuzmu dužnost u januaru, naročito ako Donald Tramp (Donald Trump) ponovo osvoji Belu kuću.

„Rezultat izbora ne bi trebalo da utiče na ovonedeljnu odluku Feda, ali Fedu treba vremena da spozna šta će biti ekonomska politika ako pobedi Tramp, a za potpredsednicu SAD Kamalu Haris (Kamala Harris) se zna da će zadržati ovaj pravac prethodne administracije. Za Trampa se to ne zna, jer on je najavio smanjenje poreske stope i povećanje carina, što implicira veći inflatorni pritisak, ali ne mora da znači da će biti baš tako kako je rekao u izbornoj kampanji“, rekao je naš sagovornik.

Mnogi američki ekonomisti zabrinuti su zbog najnovijih predloga Trampovih carina, za koje smatraju da bi gotovo sigurno ponovo pokrenule inflaciju. Izveštaj Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju zaključio je da bi glavni Trampovi predlozi za carine sledeće godine povećali inflaciju za dva procentna poena više nego što bi inače bila.

Fed bi zbog toga verovatno mogao da poveća kamatne stope kao odgovor na carine, prema mišljenju ekonomista iz konsultantske kuće Pantheon Macroeconomics.

Nedeljković smatra da će očekivano smanjenje kamatne stope ove nedelje, u danima posle izbora imati snažan efekat na tržište akcija. Prema njegovim rečima, treba očekivati rast berzanskih indeka u poslednja dva meseca tekuće godine, a što se tiče inflacije, ona je stabilna i bliži se ciljanoj godišnjoj stopi od dva odsto.

Američki analitičari ocenjuju da Fed smanjuje kamatne stope iz drugog razloga nego obično, odnosno radi podsticanja usporene ekonomije i slabog tržišta rada. Međutim, ekonomija sada brzo raste, a stopa nezaposlenosti je niska, na 4,1 odsto, kako je američka vlada saopštila prošle nedelje, uprkos uraganima i štrajku u kompaniji Boing, koji su prošlog meseca značajno smanjili neto rast broja radnih mesta.

Umesto toga, američka centralna banka smanjuje stope kao deo onoga što Pauel naziva „rebalansiranjem“ u okruženju niže inflacije.

Kada je inflacija dostigla vrhunac u poslednje četiri decenije od 9,1 odsto u junu 2022. godine, Fed je podigao stope 11 puta, čime je ključna stopa dostigla oko 5,3 odsto, što je takođe bilo najviše u poslednje četiri decenije.

Pauel i drugi zvaničnici priznaju da ne znaju tačno gde se taj neutralni nivo nalazi. U septembru je odbor za određivanje stopa Feda procenio da je on 2,9 odsto, dok većina američkih ekonomista misli da je bliži rasponu od tri do 3,5 odsto.

Neki ekonomisti, međutim, smatraju da sa zdravom ekonomijom, čak i uz visoke kamatne stope, Fed ne mora mnogo olakšavati kreditne uslove. Njihovo viđenje je da su možda već blizu nivoa kamatnih stopa koji niti usporava niti stimuliše ekonomiju.