Fed pod pritiskom tržišnih očekivanja i Trampovih izjava

Predstojeći sastanak Komiteta za otvoreno tržište (FOMC) američkog Feda biće jedinstven u istoriji. Na to utiču kontinuirani napadi predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) na Fed kao instituciju, a posebno na predsednika Džeroma Pauela (Jerome Powell), uključujući najnoviju objavu na društvenim mrežama da očekuje „veliko smanjenje“ na predstojećem sastanku 17. septembra. Tramp je imenovao još jednog kandidata za Odbor guvernera, koji je podeljen, rekao je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Đorđe Đukić.

Nakon devet meseci u kojima je zadržavala ključnu kamatnu stopu nepromenjenom, od američke centralne banke široko se očekuje da će u sredu, posle dvodnevnog sastanka, objaviti odluku o smanjenju kamatnih stopa za 0,25 procenata. Iako Trampovi napadi nisu direktno uticali na Fed, niz slabih izveštaja o tržištu rada mogao bi biti presudan faktor, prenosi USA Today.

Prema podacima Biroa za statistiku rada, u avgustu je otvoreno 22.000 novih radnih mesta, dok je nezaposlenost porasla na najviši nivo od oktobra 2021. godine. Revidirani podaci pokazali su i da je u junu izgubljeno 13.000 radnih mesta, što je prvi negativan mesec od decembra 2020. godine. Slična revizija u julu dodatno je oslabila sliku tržišta rada, pa je Pauel ubrzo nakon toga signalizirao da je spreman na smanjenje stopa.

„Trampova administracija dramatizuje podatke o nezaposlenosti. Posmatrajući istorijski kontekst, nezaposlenost koja je dostigla 4,3 odsto nije ništa loše za američku ekonomiju, ali se opšta tendencija na tržištu rada koristi za zagovaranje daljih smanjenja kamatne stope. Takođe, inflacija se pokazala izuzetno rezistentnom, pre svega bazna inflacija koja je 3,1 odsto. Ona se dugo održava iznad ciljanih dva odsto, iako se očekivalo da predstavlja prolazni fenomen“, naveo je Đukić.

Inflacija ostaje iznad cilja Feda od dva procenta, ali podaci za avgust nisu toliko visoki da bi zaustavili smanjenje stopa, ocenjuje većina američkih analitičara. Ukupna inflacija iznosila je 2,9 odsto, a bazna (bez hrane i energenata) 3,1 odsto.

Ipak, većina američkih ekonomista očekuje da će Fed ovog meseca smanjiti stopu za 0,25 procentnih poena, dok je manje jasno koliko će uslediti dodatnih smanjenja.

„Situacija je specifična jer je pitanje da li će akcenat biti na inflaciji, što očekujem od Feda, ili će prevladati Trampovi pritisci – što bi bilo veoma loše za Fed. Moguće je i da će doći do raskola u Fedu, što bi takođe bilo loše. U političkoj ravni, veliki proj republikanaca nije na strani Trampa. Istovremeno, nema naznaka da će američka privreda ući u recesiju. Pitanje je zbog čega bi u ovom trenutku Fed išao na sniženje kamatnih stopa“, istakao je naš sagovornik.

Tržišta fjučersa predviđaju tri smanjenja u 2025. godini, dok ekonomisti ostaju podeljeni – deo očekuje dve, a deo tri odluke o rezovima već ove godine. Prema anketi Bloomberga, medijana prognoza predviđa dva smanjenja do kraja godine, a više od 40 odsto anketiranih veruje da će biti tri. Investicioni bankari predviđaju optimistički scenario, a to su tri smanjenja od po 0,25 procenata do kraja prvog kvartala iduće godine.

„Kada je reč o očekivanjima tržišta, to je večiti optimizam koji može biti opasan. Berzanski indeksi su rekordno porasli, baš u okviru ove monetarne politike. U slučaju sniženja kamatnih stopa postoji rizik pumpanja spekulativnog balona. Što se tiče sastanka u sredu i očekivanja tržišnih aktera da će sigurno doći do smanjenja za 25 baznih poena, to je već viđeno. Sada je pitanje, kuda dalje? Otvara se front u Fedu između opreznih i onih koji zagovaraju brza smanjenja kamatnih stopa“, zaključio je Đukić.

Cena zlata pala je ispod rekordnih 3.600 dolara za uncu (31,1 gram), dok je bitcoin pao ispod vrednosti od 116.000 dolara, dan uoči početka dvodnevnog zasedanja američke centralne banke. Glavni indeksi na Njujorškoj berzi ponovo su stigli do rekordnih vrednosti, dok su opali prinosi na državne obveznice.

Uz svoju odluku o monetarnoj politici, Fed će u sredu objaviti i svoj kvartalni „dot plot“ – pregled projekcija kreatora politike o kretanju kamatnih stopa.