Fed smanjio ključnu kamatnu stopu za 0,25 procenata

Američki Fed saopštio je u sredu da smanjuje ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena (0,25 procenata), prvi put ove godine. Nova ciljna stopa za glavnu referentnu kamatu sada iznosi između 4,00 i 4,25 procenata, što je bio očekivan potez.

U saopštenju Komiteta za otvoreno tržište (FOMC) američke centralne banke priznaje se slabljenje tržišta rada, uz konstataciju da je rast zaposlenosti „usporio“. To predstavlja promenu u odnosu na jul, kada je stanje na tržištu rada opisano kao „stabilno“. Istovremeno, Fed ukazuje i na rizik od ubrzanog rasta inflacije, navodeći da su cene „blago porasle“.

Smanjenje ključne kamatne stope tumači se kao reakcija na slabije otvaranje novih radnih mesta – u poslednja tri meseca američka privreda u proseku je dodavala oko 29.000 poslova mesečno, dok je stopa nezaposlenosti prošlog meseca porasla na 4,3 procenta.

Uprkos određenim slabostima, analitičari ocenjuju da američka ekonomija nije na ivici recesije. Novi podaci pokazuju da je maloprodaja u avgustu bila snažnija od očekivanog, dok se proizvodnja oporavila posle pada u julu.

Projekcije i dalje ukazuju na rast, iako sporiji nego prošle godine. Tako, na primer, istraživačka kuća Pantheon Macroeconomics predviđa da će američka ekonomija u 2025. godini porasti 1,7 odsto, u poređenju sa rastom od 2,8 procenata u 2024. godini.

Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) izjavio je da su više carine počele da podižu cene pojedinih proizvoda, ali da njihovi širi efekti tek treba da se vide. Pauel je naveo da je razlika između sadašnjih projekcija zvaničnika i onih iz prethodnih procena u tome što postoji više rizika za tržište rada. On je istakao podatke o zaposlenosti koji, prema njegovim rečima, ukazuju da se „tržište rada zaista hladi“.

Dodao je da danas nije postojala široka podrška za smanjenje kamatne stope za pola procentnog poena. Novoimenovani guverner Stiven Miran bio je jedini kreator politike koji je glasao protiv smanjenja od četvrtine procentnog poena, zalažući se umesto toga za rez od pola poena.

Na pitanje da li kompanije preuzimaju na sebe trošak carina i da li one možda dovode do smanjenog zapošljavanja u SAD, umesto do viših cena, Pauel je odgovorio da je to „sasvim moguće“, ali da je promena u zapošljavanju više povezana sa imigracionom politikom, koja je smanjila ponudu radne snage.

Pauel je naglasio da su kamatne stope do sada bile na „jasno restriktivnom nivou“. Međutim, osvrćući se na podatke o tržištu rada tokom leta, rekao je da to više nije potrebno.