Fed zadržao kamate nepromenjene, upozorava na rizik od više inflacije i nezaposlenosti

Američka centralna banka zadržala je kamatne stope nepromenjene treći sastanak zaredom, a zvaničnici Federalnih rezervi naglasili su da vide rastući rizik od više inflacije i rasta nezaposlenosti.

„Neizvesnost u vezi sa ekonomskim izgledima dodatno je porasla“, saopštio je Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) u sredu, na kraju dvodnevnog sastanka u Vašingtonu. „FOMC je pažljiv prema rizicima po obe strane svog dvostrukog mandata i procenjuje da su rizici od više nezaposlenosti i više inflacije porasli.“

Zvaničnici su jednoglasno glasali da referentna federalna kamatna stopa ostane u rasponu od 4,25 do 4,5 odsto, gde se nalazi od decembra prošle godine.

Indeks S&P 500 američkih akcija porastao je nakon ove objave, dok su prinosi na obveznice pali, a dolar smanjio dobitke.

Trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa izazvala je talas neizvesnosti. Iako se o carinama i dalje pregovara, ekonomisti očekuju da će dodatni nameti povećati inflaciju i usporiti privredni rast. To bi suprotstavilo dva cilja kreatora politike – stabilnost cena i maksimalnu zaposlenost – jedan protiv drugog.

Pošto je nezaposlenost i dalje niska, a potražnja stabilna, zvaničnici Feda su rekli da su spremni da zadrže kamatne stope nepromenjene dok ne steknu bolji uvid u to kuda se ekonomija kreće. Tramp je, međutim, više puta izjavljivao da centralna banka treba da smanji troškove zaduživanja.

Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) i njegove kolege odlučni su u nameri da spreče da carine izazovu trajni rast inflacije, i nekoliko zvaničnika signaliziralo je da ne bi podržali preventivno snižavanje kamatnih stopa kao zaštitu od usporavanja ekonomije.

Zabrinutost zbog recesije je porasla, a neka preduzeća su objavila da su pauzirala investicione odluke zbog neizvesnosti. Ipak, tržište rada ostaje otporno, sa 177.000 novozaposlenih u aprilu. Zvaničnici Feda opisali su uslove na tržištu rada kao „solidne“, prema saopštenju.

Ekonomisti kažu da će biti potrebno vreme da puni efekti novih carina prođu kroz ekonomiju. Do sada je uticaj uglavnom uključivao nagli pad poverenja i rast uvoza. Američka ekonomija se smanjila početkom godine po prvi put od 2022, ali je pokazatelj osnovne potražnje ostao snažan.

„Iako su oscilacije u neto izvozu uticale na podatke, nedavni pokazatelji sugerišu da je ekonomska aktivnost nastavila da se širi solidnim tempom“, navodi se u saopštenju.

Kompanije su tokom prvog kvartala požurile da uvezu robu pre uvođenja carina, a rast potrošnje u martu sugerisao je da su domaćinstva takođe požurila sa kupovinom. Ključni indikatori inflacije su se u tom mesecu ohladili.

Tramp je u međuvremenu pojačao svoju kritiku Pauela. U jednom trenutku je u objavi na društvenim mrežama rekao da „Pauelovo smenjivanje ne može doći dovoljno brzo!“ Međutim, predsednik je kasnije insistirao da ne namerava da otpusti Pauela.

Dekan Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić izjavio je ranije danas za Biznis.rs da ne očekuje snižavanje ključnih kamata Feda, jer je globalno i dalje prisutna velika neizvesnost.

„Trenutno ne očekujem spuštanje referentnih kamatnih stopa, jer se u globalnoj ekonomiji i dalje oseća snažna doza neizvesnosti, pre svega usled trgovinskih tenzija i najavljenih carina SAD. Iako su pojedine centralne banke, poput američkog Feda, počele da razmatraju labaviju monetarnu politiku, inflaciona očekivanja i dalje igraju ključnu ulogu u donošenju odluka. Posebno treba uzeti u obzir geopolitičke faktore – pre svega trgovinski sukob koji su pokrenule SAD, što dodatno komplikuje situaciju“, ocenio je Grubišić.