Fed zadržao ključnu kamatnu stopu u rasponu od 3,50 do 3,75 odsto

Američke Federalne rezerve zadržale su kamatne stope nepromenjene, navodeći kao razloge i dalje povišenu inflaciju, ali i solidan tempo privrednog rasta, bez jasnih signala kada bi zaduživanje ponovo moglo da pojeftini.

Posle dvodnevnog sastanka Komitet za otvoreno tržište Feda (FOMC) je sa 10 glasova „za“ i dva „protiv“ odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži u rasponu od 3,50 do 3,75 odsto. U saopštenju se navodi da se ekonomska aktivnost i dalje širi stabilnim tempom, dok inflacija ostaje „donekle povišena“. Tržište rada, prema oceni centralne banke, pokazuje znakove stabilizacije.

Dvojica guvernera, Kristofer Voler (Christopher Waller) i Stiven Miran (Stephen Miran), izdvojili su se glasajući za smanjenje kamatne stope za 0,25 procentnih poena. Voler se ujedno smatra jednim od potencijalnih naslednika Džeroma Pauela (Jerome Powell) na funkciji predsednika Feda.

Fed nije dao nagoveštaj kada bi moglo doći do narednog smanjenja kamata, ističući da će „obim i tajming dodatnih prilagođavanja“ zavisiti od pristiglih ekonomskih podataka i ukupnih izgleda privrede. Iako su zabeleženi slabi dobici u zapošljavanju, iz saopštenja je uklonjena ranija formulacija o rastu rizika po zaposlenost, što ukazuje da kreatori monetarne politike manje strahuju od naglog pogoršanja na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti u decembru pala je na 4,4 odsto.

Odluka Feda potvrdila je snažan zaokret u očekivanjima tržišta. Još pre dva meseca, tržišni akteri su davali više od 40 odsto šanse za smanjenje kamata već u januaru 2026. godine, ali su se ta očekivanja postepeno istopila. Uoči sastanka, tržišta su sa gotovo 99 odsto verovatnoće računala na zadržavanje postojećeg nivoa kamata.

Iako je opcija ranog smanjenja kamata praktično isključena, očekivanja o budućem popuštanju monetarne politike nisu potpuno nestala. Prema procenama CME FedWatch alata, šanse za smanjenje kamata u martu iznose oko 16 odsto, dok u aprilu rastu na približno 30 procenata. Analitičari ocenjuju da odluka Feda odražava kombinaciju uporne inflacije i stabilizacije ekonomskih prilika.

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel izjavio je da ne želi da ulazi u razgovor o budućim planovima, poručivši da to „nije nešto o čemu će danas govoriti“.

Govoreći o tržištu rada, Pauel je rekao da najnoviji podaci ukazuju na „određene znake stabilizacije“, iako su i dalje prisutni signali blagog usporavanja. Objasnio je da je Fed u svom saopštenju smanjio naglasak na slabljenje tržišta rada ne samo zbog tih pokazatelja, već i zbog snažnijeg ekonomskog rasta.

Prvo pitanje na konferenciji za novinare odnosilo se na Pauelovu nedavnu posetu Vrhovnom sudu SAD u vezi sa slučajem Lise Kuk. On je rekao da nije primereno da odgovara na komentare političkih zvaničnika, poput ministra finansija Skota Besenta, ali je naglasio da je reč o „najvažnijem pravnom slučaju u 113-godišnjoj istoriji Feda“, zbog čega je smatrao da je njegovo prisustvo na usmenoj raspravi opravdano.

Pauel je dodao da neće dalje objašnjavati svoju video-izjavu povodom istrage Ministarstva pravde, niti je potvrdio da li je Fed odgovorio na pozive velike porote.

Na pitanje o tome da li planira da ostane član Federalnog komiteta za otvoreno tržište do 2028. godine, rekao je da „ne želi da ulazi“ u razgovor o svojoj budućnosti u centralnoj banci.