Franak na najvišem nivou u poslednjih jedanaest godina

Sigurna utočišta dobro su započela 2026. godinu, uz raširenu neizvesnost koja je dovela zlato i srebro do novih rekorda, dok je švajcarski franak na najvišem nivou u poslednjih jedanaest godina. U Švajcarskoj kreatori politike sa zebnjom prate situaciju.

Švajcarski franak je već ove godine porastao za 3,5 odsto u odnosu na američki dolar, podstaknut nepredvidivom američkom trgovinskom politikom, pitanjima o nezavisnosti Federalnih rezervi i pretnjom američke vojne intervencije na Grenlandu, u Latinskoj Americi i na Bliskom istoku, piše SEEbiz.

Dominacija dolazi nakon što je 2025. ojačao za 12,7 odsto u odnosu na američki dolar. Nedavno je dostigao svoj maksimum u poslednjih 11 godina u odnosu na dolar, zadržavajući se blizu tih nivoa.

„Dalja eskalacija, geopolitički, znači veću neizvesnost“, rekao je predsednik Švajcarske nacionalne banke Martin Šleger (Martin Schlegel) za CNBC na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu prošle nedelje.

„To nije dobro ni za švajcarski franak ni za Švajcarsku, jer je franak sigurno utočište. Kad god postoji neizvesnost u svetu, franak raste, a to čini monetarnu politiku komplikovanijom za Švajcarsku nacionalnu banku.“

Za razliku od regionalnih sila, Švajcarska se suočava sa sporim rastom cena, a jačanje franka moglo bi dodatno pojačati dezinflatorni pritisak na izvozno orijentisanu privredu zemlje.

„Švajcarski franak ostaje jak delom zato što je potražnja za mnogim švajcarskim izvozom relativno neelastična u pogledu cena“, rekao je za CNBC Đulijano Bjanki (Giuliano Bianchi), suosnivač Instituta Quantitas, EHL Hospitality Business School.

Napomenuo je da u ključnim sektorima poput farmaceutskih proizvoda, precizne proizvodnje i usluga visoke vrednosti, aprecijacija valute malo doprinosi smanjenju strane potražnje, slabeći mehanizam koji bi inače stabilizovao kurs.

„To komplikuje zadatak Švajcarske narodne banke (SNB), jer snažan franak smanjuje uvoznu inflaciju i smanjuje marže izvoznika, opterećujući plate i investicije u vreme kada je inflacija već prigušena“, rekao je.

Sa stopom inflacije u zemlji od samo 0,1 odsto i ključnom kamatnom stopom SNB-a od nula odsto, Švajcarska se nalazi na ivici dezinflacije i teritorije negativnih kamatnih stopa.

SNB je 2022. godine okončala sedam godina negativnih kamatnih stopa, koje nisu bile popularne među štedišama i zajmodavcima, jer su smanjivale prinose na štedne depozite i profitabilnost banaka.

„Granica za negativno kamatno tržište viša je od normalne, ali ako budemo morali, ići ćemo u negativno“, rekao je Šleger.

Još jedan alat koji je SNB ranije koristio za hlađenje franka bila je intervencija na deviznom tržištu – prodaja franka i kupovina stranih valuta.

Međutim, to sada nosi rizike, samo nekoliko meseci nakon što je Švajcarska obezbedila trgovinski sporazum o smanjenju carina sa 39 odsto – nekih od najgorih u režimu nameta administracije Donalda Trampa (Donald Trump) – na 15 odsto.

Trampova administracija uvela je visoke carine prošle godine kao deo tzv. recipročnih carina, koje su, prema Beloj kući, delimično bile odgovor na „manipulacije valutama i trgovinske barijere“ drugih zemalja.

U junu je Bela kuća dodala Švajcarsku na „Listu za praćenje“ devet trgovinskih partnera čije „valutne prakse i makroekonomske politike zaslužuju posebnu pažnju“.

Prošle nedelje Tramp je pokazao koliko može biti hirovit kada je u govoru u Davosu rekao da su carine protiv Švajcarske povećane sa 31 odsto na 39 odsto jer ga je tadašnja predsednica Karin Keler-Zuter (Karin Keller-Sutter) „samo naljutila“. Zemlja će i dalje biti oprezna da ne izazove gnev Bele kuće.