Georgijeva: Borba protiv inflacije ponovo prioritet

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva upozorila je da će ova institucija sniziti prognoze globalnog privrednog rasta zbog rata sa Iranom, uz ocenu da je svetska ekonomija danas znatno manje spremna da odgovori na novi veliki šok nego što je bila pre pandemije.

Govoreći za Bloomberg u Vašingtonu, Georgijeva je navela da je MMF pre američko-izraelskog napada na Iran bio na putu da poveća projekcije rasta za 2026. godinu, ali da će zbog posledica rata te prognoze sada biti smanjene. Nove procene biće objavljene naredne nedelje tokom prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, a njena poruka svetskim donosiocima odluka biće, kako je rekla, kratka: „Vežite se.“

Prema njenim rečima, rat je izazvao „negativan šok na strani ponude“ jer je poremetio isporuke energenata iz Persijskog zaliva i time podigao cene, zbog čega borba protiv inflacije ponovo postaje centralni prioritet ekonomskih politika.

Ona je naglasila da će energetski šok pogoditi sve zemlje, ali ne ravnomerno — najteže će biti pogođene države blizu konflikta, neto uvoznici energenata i zemlje sa ograničenim fiskalnim prostorom.

Georgijeva je upozorila i da svet ulazi u ovu krizu iscrpljen prethodnim šokovima, uključujući pandemiju korona virusa i rat u Ukrajini, pri čemu mnoge države nisu ozbiljno smanjile javni dug nagomilan tokom pandemije. Kako je ocenila, raspoloživi fiskalni i monetarni alati danas su slabiji, dok rast geopolitičkih tenzija dodatno otežava međunarodnu saradnju u kriznim situacijama.

Pored energetskog udara, rat je već poremetio globalno tržište đubriva i mogao bi dodatno pogoršati prehrambenu nesigurnost širom sveta.

Ujedinjene nacije su ranije upozorile da bi još gotovo 45 miliona ljudi moglo zapasti u akutnu nesigurnost snabdevanja hranom ukoliko sukob potraje, a cene nafte ostanu iznad 100 dolara po barelu.

Georgijeva je istakla da će centralne banke sada morati pažljivo da balansiraju između suzbijanja inflacije i očuvanja privrednog rasta, upozorivši da je trenutak „veoma delikatan“.

Takođe je apelovala na vlade da izbegavaju nepromišljene fiskalne intervencije, poput preširokih subvencija ili izvoznih restrikcija na ključne sirovine, jer bi takve mere mogle dodatno produbiti globalne poremećaje.