Glavni posao nove nemačke vlade biće da izvuče zemlju iz recesije

Ko god bude formirao novu vladu nakon parlamentarnih izbora u Nemačkoj 23. februara imaće isti zadatak, jer je pritisak privrede veliki. Osnovni zadatak je kako izvući nemačku privredu iz recesije – blage, ali stabilne recesije u kojoj je pune dve godine. Pokretanje nemačke ekonomije i povratak na put rasta je glavni zadatak budućeg nemačkog kancelara, ocenio je za Biznis.rs novinar Nenad Radičević, nezavisni dopisnik iz Nemačke.

Prema anketama koje su stabilne već dve nedelje, verovatni pobednik izbora biće demohrišćanski blok (CDU/CSU) Fridriha Merca (Friedrich Merz), verovatno budućeg kancelara.

Očekuje se da demohrišćani neće imati većinu u Bundestagu, već će morati da pravi koaliciju, najverovatnije tropartnersku. Prema Radičevićevim rečima, to će najverovatnije biti socijaldemokrate aktuelnog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) i zeleni.

Privreda traži, pre svega, niže troškove energenata, koji su razlog što mnoge kompanije beže iz Nemačke i sele svoju proizvodnju. Među njima su i one velike, poput hemijskog giganta BASF koji se seli u Kinu. To takođe rade i proizvođači automobilskih delova, zbog visokih troškova gasa i struje.

Zahtevi privrednika su manji porezi i više finansijskih podsticaja, mnogo manje birokratije, uz fleksibilnije radno pravo.

“Merc, po obrazovanju pravnik, radio je kao predsedavajući nadzornog odbora kompanije BlackRock u Nemačkoj, pa se od njega očekuje da je najsposobniji za takav preokret, ali je pitanje da li je to moguće. Problemi nisu samo ekonomski, nego i spoljnopolitički povratak. Povratak (američkog predsednika Donalda) Trampa u Belu kuću i njegova trgovinska politika, rat carinama, koji je pokrenuo i protiv EU, najviše pogađa Nemačku. Njen model uspeha je zasnovan na izvozu, dok carine direktno pogađaju kičmu njene ekonomije, a to je automobilska industrija”, objašnjava Nenad Radičević.

On ocenjuje da što duže Nemačka bude u krizi, to će se više osećati i u srpskoj ekonomiji.

“To se već sada oseća. U prošloj godini su se nemačke investicije u Srbiji praktično ugasile, smanjene su narudžbine nemačkih ispostava, smanjeni su prometi, a samim tim i proizvodnja. Pre neki dan je Continental, koji je isto veliki investitor u Srbiji, ovde odlučio da otpusti 3.000 ljudi. Ta otpuštanja se samo delimično prelivaju na Srbiju, za sada”, naveo je naš sagovornik.

Radičević ističe da se zbog smanjenja prometa i narudžbina kriza oseća u nemačkim firmama, kao i u trgovinskim odnosima, tako da bi u interesu Srbije trebalo da bude da Nemačka što pre izađe iz ekonomske krize.

Prema njegovim rečima, to je jedan segment, a drugi su doznake iz dijaspore, koje su prošle godine iznosile oko 1,2 milijardi evra samo iz Nemačke.

Petar Ćurčić, istraživač-saradnik Instituta za evropske studije, rekao je za Biznis.rs da će Nemačka i nakon izbora ostati jedan od najznačajnijih ekonomskih i spoljnotrgovinskih partnera Srbije, kako zbog naše blizine, tako i zbog činjenice da Srbija ima kvalifikovanu radnu snagu i, u velikoj meri, uslove pogodne za rad nemačkih kompanija. On je naveo da su prethodne, kao i sadašnja nemačka vlada pokazivali interesovanje za proizvodnju litijumskih baterija u Srbiji.

“Budući da su stranke centra u svojim programima ugradile i ideju o zelenoj transofrmaciji i potrebi proizvodnje baterija, Srbija će i dalje biti privlačna nemačkim multinacionalnim kompanijama u oblasti zelene transformacije i dekarbonizacije. Međutim, na sam položaj nemačkih kompanija uticaće i šire međunarodne okolnosti, a posebno relokacija velikih industrijskih pogona automobilske, mašinske, hemijske, elektronske i kompjuterske industrije. Pred Srbijom, kao i pred Nemačkom, su mnoga otvorena pitanja u budućnosti koja je potrebno rešiti u saradnji”, naglasio je Ćurčić.

Kada je reč o prioritetima nemačke privrede, on je ocenio da je u ovim međunarodnim okolnostima sve teže očekivati da će energenti moći da se nabavljaju kao nekada između suprotstavljenih blokova. Međutim, svim strankama u izbornoj trci zajedničko je da žele da održe Nemačku kao izvoznu supersilu među evropskim zemljama.

„Stranke se, međutim dele po pitanju kočnice duga. CDU, FDP i AFD traže da se zadrži ustavno ograničenje zaduženosti od 60 odsto BDP-a, dok stranke levog centra i levice traže ukidanje kočnice duga i dodatno zaduživanje za kapitalne investicije koje su potrebne Nemačkoj. Ovo može imati vrlo velikih posledica po evrozonu koja je i sama bila fragilna po pitanju javnih finansija u poslednjih deceniju i po“, istakao je Ćurčić.

Prema njegovim rečima, u pogledu ekonomske politike stranke desnog centra (CDU i FDP) i levog centra (SPD i Zeleni) u suštini dele zajedničke vrednosti u pogledu zelene tranzicije, potreba evropske privrede, olakšavanja preduzetničkoj klasi da radi. Razlike su samo u metodologiji kako će najbrže doći do cilja implementacijom različitih mera i strategija (do kada izbaciti određene energente, koje su najefikasnije poreske olakšice…).

Ćurčić navodi da za stranke centra (CDU/CSU, SPD, zeleni i liberali), a one će osvojiti između 70 i 75 odsto mesta u Bundestagu, Evropska unija ostaje i dalje ključni okvir ekonomskog i političkog delovanja. Sve ove stranke su saglasne da su potrebni novi izvori energije i saradnja sa drugim zemljama u nabavci sirovina.

Dve stranke na levom polu, Levica i Savez Sare Vagenkneht (BSV) su za više socijalnih ulaganja, oporezivanje bogatih, ali su takođe za zelenu transformaciju i dekarbonizaciju. Na desnom spektru nalazi se Alternativa za Nemačku koja neretko „koketira“ sa izlaskom Nemačke iz EU, a oni i preispituju zelenu transformaciju zalažući se za povratak starim energentima.

U dosadašnjim anketama vodila je Hrišćansko-demokratka unija (CDU) sa oko 30 odsto podrške, stranka desnog centra koja je liberalna u ekonomskoj politici zadržavajući stara načela socijalne države. Njoj je najbliža stranka Slobodnih demokrata (FDP) koja je još liberalnija i traži ukidanje mnogih državnih politika i izdvajanja. Liberalni FPD je na ivici cenzusa od pet odsto i najradije bi glasači i čelo stranke u koaliciju sa CDU.

Dosadašnje iskustvo sa strankama levog centra (SPD i Zeleni) u „semafor koaliciji“ liberalnom FDP nije odgovaralo. Socijaldemokrate i zeleni se pojedinačno kreću između 13 i 17 odsto, što je u zbiru približno glasovima CDU. Stranka AfD, koja uživa neskrivenu podršku nove američke administracije, ima oko 20 odsto podrške, prema anketama.