Globalno tržište privatnog kapitala u stagnaciji ozbiljnijoj nego za vreme krize 2008.

Privatni kapital je četvrtu godinu zaredom investitorima vratio manju dobit, dok industrija sedi na 3,8 biliona dolara neprodatih sredstava i suočava se sa poteškoćama u prikupljanju novca za nove fondove.

Isplate investitorima, izražene kao procenat neto vrednosti imovine, ostale su prošle godine na nivou od 14 odsto — što je drugi najniži nivo još od finansijske krize 2008. godine, navodi se u novom izveštaju kompanije Bain & Co. Trajanje ove stagnacije čak je ozbiljnije nego u periodu kroz koji su fondovi privatnog kapitala prolazili tada, piše Bloomberg.

Vrednost zaključenih poslova u 2025. porasla je 44 odsto u odnosu na prethodnu godinu, na 904 milijarde dolara, podstaknuta velikim transakcijama, uključujući preuzimanje kompanije Electronic Arts, vredno 56,6 milijardi dolara. Ipak, to je tek neznatno smanjilo takozvani „suvi barut“ industrije, odnosno raspoloživa sredstva za investiranje. Ukupan broj transakcija pao je za šest odsto, na 3.018.

„Nisu svi imali utisak da je ovo bila sjajna godina“, izjavila je u intervjuu Rebeka Burak (Rebecca Burack), direktorka globalne prakse za privatni kapital u Bainu. Neizvesnost izazvana carinama američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) na takozvani „Dan oslobođenja“ naglo je zakočila tržišnu aktivnost, koja je još u januaru prošle godine delovala izuzetno snažno, rekla je ona.

Usporavanje sklapanja poslova počelo je kada su kamatne stope počele da rastu 2022. godine, što je primoralo upravljače fondovima da investitorima vrate manji deo dobiti. To je, zauzvrat, oslabilo sposobnost firmi da prikupe novi kapital.

Prikupljanje sredstava palo je za 16 odsto u 2025, na 395 milijardi dolara — četvrtu godinu uzastopnog pada — iako su investitori povećali ulaganja u fondove usmerene na infrastrukturu i sekundarna tržišta.

Investitori u privatni kapital, poput penzionih fondova i univerzitetskih trustova, postali su oprezniji i traže fondove koji mogu da ostvare neto internu stopu prinosa veću od 20 odsto, navodi se u izveštaju. To znači da upravljači moraju imati jasan plan stvaranja vrednosti i pre nego što kupe kompaniju, istakla je Burak.

Ranije je, kako kaže, bilo dovoljno da kompanije povećavaju dobit pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije za oko pet odsto godišnje, dok ne dođe trenutak za prodaju.

„S obzirom na nivo kamatnih stopa i ulazne i izlazne multiplikatore, sada je potrebno da rast bude 12 odsto godišnje tokom pet godina da bi se ostvarili isti prinosi“, rekla je ona. „Dvanaest je novih pet.“

Upravljači fondovima prodavali su pozicije u svojim najkvalitetnijim kompanijama, dok su znatno teže pronalazili kupce za one sa neizvesnijim izgledima, navodi Bain. Kompanije širom sveta trenutno poseduju oko 32.000 firmi u svojim portfeljima i drže ih u proseku oko sedam godina, u odnosu na pet ili šest godina koliko je to bilo uobičajeno još 2021.

„Kako kompanije prelaze taj period od pet ili šest godina, interne stope prinosa izgledaju sve manje atraktivno“, zaključila je Burak.