Goldman Sachs podigao prognozu cena nafte, barel premašio 113 dolara

Cene nafte porasle su u ponedeljak, uz izraženu volatilnost na tržištu, dok investitori procenjuju rizik daljeg zaoštravanja situacije nakon ultimatuma koji je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) uputio Iranu da ponovo otvori Ormuski moreuz ili se suoči sa napadima na energetsku infrastrukturu.

U takvom okruženju, cena severnomorske nafte Brent porasla je na oko 113,5 dolara po barelu, dok je cena američke nafte WTI skočila na oko 100 dolara. Istovremeno, investiciona banka Goldman Sachs značajno je podigla svoje prognoze, očekujući da će Brent u kratkom roku dostići cenu oko 110 dolara, uz moguć dalji rast ako se poremećaji u snabdevanju nastave, prenosi CNBC.

Analitičari Goldman Sachs podigli su prognoze cena nafte Brent i WTI za 2026. godinu zbog smanjenih isporuka iz zemalja Persijskog zaliva. Prosečna cena Brenta sada se procenjuje na 85 dolara po barelu (ranije 77), dok je za WTI povećana na 79 dolara (sa prethodnih 72).

Prema proceni banke, transport kroz Ormuski moreuz mogao bi pasti na svega pet odsto uobičajenog nivoa tokom šest nedelja, nakon čega bi se normalizovao u roku od mesec dana. Zbog toga bi globalno tržište moglo ostati bez oko 800 miliona barela nafte. Analitičari očekuju da će Brent u martu i aprilu biti oko 110 dolara po barelu, dok bi na vrhuncu mogao dostići i 135 dolara. Pad proizvodnje na Bliskom istoku procenjuje se na oko 11 miliona barela dnevno, dok bi ukupni deficit mogao narasti i do 17 miliona barela dnevno.

Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko protok nafte kroz Ormuski moreuz ostane sveden na samo mali deo uobičajenog nivoa, cene mogle dodatno rasti, pa čak i premašiti rekord iz 2008. godine, kada je nafta dostigla oko 147 dolara po barelu.

Napetosti su dodatno pojačane nakon što je Tramp zapretio potpunim uništenjem iranske energetske infrastrukture ako se moreuz ne otvori u roku od 48 sati. Kao odgovor, iranski zvaničnici upozorili su da bi ključni energetski objekti u regionu mogli biti ozbiljno ugroženi u slučaju eskalacije.

Ormuski moreuz, kroz koji inače prolazi oko 20 odsto svetske nafte, trenutno je u velikoj meri blokiran za komercijalni saobraćaj, što izaziva strah od ozbiljnog poremećaja u globalnom snabdevanju i dodatno podstiče inflatorne pritiske. Istovremeno, cene gasa i goriva takođe rastu, dok su međunarodne energetske institucije upozorile da je trenutna kriza ozbiljnija čak i od naftnih šokova iz sedamdesetih godina.

Zbog toga su zemlje članice Međunarodne agencije za energiju (IEA) već odlučile da puste rekordne količine nafte iz strateških rezervi kako bi ublažile nestašice, uz mogućnost dodatnih intervencija ako situacija to bude zahtevala. Prema novim procenama, globalno tržište bi moglo ostati bez stotina miliona barela nafte ukoliko se poremećaji produže, dok bi smanjenje proizvodnje na Bliskom istoku dodatno produbilo deficit i poguralo cene ka još višim nivoima.