Gruzijska ekonomska renesansa u senci politike

Obično vidimo u vestima samo negativne novosti iz prelepe kavkaske republike Gruzije, ali iza svega toga krije se priča o neverovatno brzom usponu jedne od nekada najsiromašnijih zemalja Evrope. Naravno, kako je sve to uslovljeno politikom, neki su za, neki protiv, i to se preliva i na ulice. Jedni su za Zapad, drugi su za „tihu” politiku saradnje sa svima.

Tokom protekle dve decenije, od dolaska na vlast Miheila Saakašvilija, Gruzija je prošla kroz izuzetnu ekonomsku transformaciju, evoluirajući u otpornu i raznovrsnu ekonomiju. Saakašviliju se, pre nego što je upao u ratničko raspoloženje i „avanture u Ukrajini”, mora odati priznanje za antikorupcione mere i reforme. Izgrađeno je mnogo toga, a glavni grad Autonomne Republike Adžarije, Batumi, postao je „crnomorski Dubai”, privlačeći milione turista i onih koji su tražili jeftine nekretnine na obali mora – sve do pandemije, kvadrat se mogao naći i za 300 evra.

A onda su došle sankcije Rusiji posle ruske invazije na Ukrajinu, i stvari su postale komplikovane. Iako je stanovništvo potpuno proukrajinsko, Gruzija je rešila da usvoji strategiju Turske ili Azerbejdžana i da ostane neutralna, ne uvodeći sankcije Rusiji. U 2023. godini, privreda je porasla za 7,8 odsto, nakon čega je usledio preliminarni rast od 9,5 odsto u 2024.

Ovaj rast je dodatno značajno podstaknut značajnim programima javne infrastrukture, pri čemu su infrastrukturni rashodi dostigli 7,3 odsto BDP-a u 2023. Ove investicije, podržane međunarodnim finansiranjem, trebalo bi da nastave sa rastom u srednjem roku.

Tu je i liberalizacija ekonomije. Posvećenost Gruzije liberalnoj ekonomskoj politici pozicionirala ju je kao najboljeg globalnog na rang listi Svetske banke o poslovanju u poslednjih 12 godina. Implementacijom Zakona o slobodi 2014. uspostavljen je kredibilan fiskalni okvir, ograničavajući fiskalni deficit na 3 odsto BDP-a i javni dug na 60 odsto BDP-a. Do kraja 2024. godine javni dug je pao na 36 odsto BDP-a, najniže od 2014. godine, dok je fiskalni deficit iznosio približno 2,5 odsto BDP-a. Okruženje pogodno za poslovanje i režim niskih poreza dodatno su poboljšali ekonomsku privlačnost Gruzije.

Ekonomske reforme Gruzije privukle su značajne direktne strane investicije (SDI), u proseku od 8,5 odsto BDP-a tokom protekle decenije. SDI su 2023. iznosile 1,9 milijardi dolara, što je činilo 6,2 odsto BDP-a. Moody’s je revidirao izglede za suvereni kreditni rejting zemlje sa Ba2 negativno na Ba2 stabilno u martu 2024. Štaviše, uspešno izdavanje evroobveznica po povoljnim stopama podvlači poverenje investitora u ekonomsku putanju Gruzije.

I na polju energetike Gruzija je iskoristila potencijal velikog proizvođača električne energije, i povezala se i sa Turskoj i Azerbejdžanom, kao i sa ostatkom Evrope, naročito EU, putem infrastrukturne investicije Crnomorski podmorski kabel. A tu je i turizam, jer je Tbilisi postao „Prag Kavkaza”, a Gruzija je jedna od lokacija najbližih Arabijskom poluostrvu, te je količina turista iz Emirata, recimo, ogromna. Takođe. tradicionalno je ovo mesto gde na more idu i Jermeni i Azerbejdžanci, pa i Iranci, te se svi „druže” naš u Gruziji i – ostavljaju novac. Naravno, vino iz Gruzije je posebna priča, tako da ekonomsko čudo Gruzije potiče i od obnove vinske industrieje, stare 8.000 godina, ugušene kolektivizacijama tokom vremena SSSR.

Ali, nekima „so u čorbu” a nekima „so na ranu” jeste neuvođenje sankcija Rusiji od početka ukrajinskog rata – nedostatak sankcija Rusiji imao je značajan uticaj na ekonomski rast Gruzije. Dok su mnoge zapadne zemlje uvele teške sankcije Rusiji, Gruzija je ostala neutralna, održavajući otvorene trgovinske i finansijske kanale sa svojim severnim susedom.

Povećala se trgovina i tranzit kroz Gruziju: pošto se Rusija suočava sa ograničenjima na globalnim tržištima, Gruzija je postala ključno tranzitno i trgovinsko čvorište. Mnoga roba koja više nije mogla da se isporučuje direktno u Rusiju preko zapadnih lanaca snabdevanja počela je da prolazi kroz Gruziju. Ovo je dovelo do ogromnog porasta reeksportne trgovine, posebno vozila, elektronike i robe široke potrošnje, procvata logistike i transporta, sa naglim rastom prihoda od tranzita.

Na primer, 2023. trgovinski promet između Gruzije i Rusije premašio je tri milijarde dolara, što je Rusiju učinilo jednim od najvećih trgovinskih partnera Gruzije.

Ne treba zaboraviti ni finansijske tokove iz Rusije u Gruziju: sa zapadnim finansijskim sistemima koji su pristup ruskim preduzećima i pojedincima, mnogi su se okrenuli Gruziji kao finansijskoj kapiji.

Ovo je rezultiralo oštrim porastom transfera novca iz Rusije, koji je dostigao rekordne nivoe 2022. i 2023. godine, zatim povećanjem registracije preduzeća od strane ruskih državljana, posebno u IT i uslužnim sektorima, gde se desio pravi bum – kao i u Republici Adžariji, delu teritorije zemlje koji nije pod njenom kontrolom i koji je proglasio nezavisnost 2008. Tu je i povećanje profita bankarskog sektora, pošto se ruski kapital slivao u gruzijske banke.

Desetine hiljada Rusa preselilo se u Gruziju kako bi izbegle vojnu mobilizaciju i ekonomska ograničenja. Ovo je imalo nekoliko ekonomskih efekata, kao što su one da su cene stanova i kirije naglo porasle, posebno u Tbilisiju i Batumiju, kako je potražnja porasla (ovo je ekvivalnento situaciji u Srbiji, posebno u Beogradu i Novom Sadu, te zvuči vrlo poznato), povećana je potrošnja potrošača, sa ruskim migrantima koji ubrizgavaju novac u lokalna preduzeća, restorane i zabavu. Nastala je, takođe, i veća potražnja za uslugama, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i profesionalne sektore.

Uprkos političkim tenzijama, ruski turisti su nastavili da posećuju Gruziju u velikom broju, što je tradicija iz Ruskog carstva i naročito SSSR. Turistička industrija je imala koristi od direktnih letova za Rusiju, ponovo uvedenih 2023. godine, što je povećalo prihode od turizma, snažnog priliva ruskih posetilaca koji troše u lokalnim hotelima, restoranima i sektorima zabave, a to je sve doprinelo rastu u ugostiteljstvu i srodnim industrijama, što je doprinelo ukupnoj ekspanziji BDP-a.

Za razliku od mnogih evropskih nacija koje su morale da odustanu od ruske energije, Gruzija je zadržala trgovinu prirodnim gasom i električnom energijom sa Rusijom. Ovo je obezbedilo stabilnost cena energije, koja je pomogla preduzećima i domaćinstvima da upravljaju troškovima, kao i stabilan trgovinski bilans, koji obezbeđuje ekonomsku predvidljivost, za razliku od dramatične situacije u EU.

Iako je nedostatak sankcija pomogao ekonomskom rastu Gruzije u kratkom roku, postoje potencijalni dugoročni rizici, kao što su ta da bi zavisnost od ruskog kapitala i trgovine mogla bi da učini Gruziju podložnom ekonomskim šokovima ako se politički odnosi pogoršaju.

Takođe, zapadni pritisak bi mogao da se poveća, jer bi bliske ekonomske veze Gruzije sa Rusijom mogle da zakomplikuju njen put ka integraciji u EU (izgleda da se Gruzijcima tamo i ne žuri jer su svesni da je put do tamo dug, a da ga neće ostvariti ako su siromašni i ako zbog ekonomskih razloga svi napuste zemlju).

Konačno, i ono najvidljive je da društvene i političke tenzije prete da sruše ceo sistem, jer se neki Gruzijci protive velikom ruskom prisustvu i strahuju od preteranog ekonomskog oslanjanja. Jednostavno, kada je susedova vojska na dve teritorije tvoje države, teško je gledati kako se država ljubazno ophodi prema susedu i njegovim izbeglicama. Ali, Gruzija je već probala „inaćenje” sa Rusijom, i oslanjanje samo na Tursku i EU, i napredak nije bio toliko veliki koliko je bilo ljubaznih osmeha i tapšanja po leđima.

Ostajući neutralna po pitanju sankcija, Gruzija se pozicionirala kao finansijski i logistički most između Rusije i globalne, zapadne ekonomije. To je dovelo do snažnog kratkoročnog ekonomskog rasta, vođenog trgovinom, migracijama i finansijskim prilivom.

Međutim, dugoročna održivost ovog pristupa ostaje neizvesna, posebno pošto Gruzija balansira svoje ekonomske interese sa zapadnim težnjama. Da ne spominjemo ponovo demonstracije. Ali, raskrsnica je tu – novac ili tvrdi kavkaski principi? I da li je moguće biti dostojanstven u siromaštvu? Tu dilemu će Gruzija i njeno vođstvo morati da reši u budućnosti, da bi se “čudo sa Kavkaza” nastavilo.