Gunvor odustao od preuzimanja kompanije Lukoil

Kompanija Gunvor Group, jedan od najvećih svetskih trgovaca naftom i gasom, povukla je svoju ponudu za međunarodnu imovinu ruske naftne kompanije Lukoil PJSC, nakon što je američko Ministarstvo finansija opisalo kiparski Gunvor kao „Kremljovu marionetu“ i poručilo da „nikada neće dobiti licencu“ za tu transakciju.

Gunvor je oštro reagovao na ovu izjavu, ocenjujući je kao „fundamentalno pogrešnu i lažnu“. U saopštenju na društvenim mrežama, kompanija sa sedištem u Ženevi navela je da će pokušati da ispravi „očigledno nesporazum“, ali da privremeno odustaje od kupovine Lukoilovih inostranih poslova, prenosi Bloomberg.

Ovaj preokret dolazi nakon sedmice intenzivnih razgovora koje je Gunvor vodio sa američkom Kancelarijom za kontrolu strane imovine (OFAC) i drugim regulatornim telima zaduženim za sprovođenje sankcija. Kompanija je pokušavala da dobije zeleno svetlo za posao koji bi je pretvorio u integrisanog giganta za proizvodnju i preradu nafte.

Gunvor je pre nekoliko nedelja iskoristio priliku da preuzme imovinu Lukoila, nakon što su SAD stavile na crnu listu Lukoil i Rosneft, dve najveće ruske naftne kompanije. Njegovo povlačenje sada otvara prostor za nove ponuđače.

Istovremeno, Gunvor je objavio da je obezbedio kreditnu liniju od 2,81 milijardu dolara, finansiranu preko američkih filijala globalnih banaka. Poput drugih velikih trgovaca robom, Gunvor većinu svojih globalnih transakcija u nafti, gasu i metalima finansira upravo putem bankarskih kredita. Ipak, optužbe američkog Trezora ponovo su otvorile stara pitanja o vezi kompanije sa Moskvom, u trenutku kada mnoge zapadne firme iz naftnog sektora zaziru od bilo kakvih ruskih dodira.

Gunvor je osnovao Genadij Timčenko zajedno sa švedskim biznismenom Torbjornom Tornkivistom. SAD su 2014. godine uvele sankcije Timčenku, tvrdeći da ruski predsednik Vladimir Putin poseduje udeo u kompaniji Gunvor. Kiparska kompanija je to demantovala, nazvavši tvrdnje neosnovanim. Tornkivist je tada otkupio Timčenkov udeo i postao većinski vlasnik.

Tornkivist je izjavio da bi kupovina međunarodne imovine Lukoila predstavljala „čist raskid sa ruskim uticajem i kontrolom“. Dodao je i da nema nameru da proda bilo koji deo te imovine nazad Rusiji, čak i ako bi sankcije jednog dana bile ukinute. „Gunvor je uvek bio otvoren i transparentan u pogledu svog vlasništva i poslovanja. Već više od decenije svesno se distanciramo od Rusije, poštujemo sve sankcije, prodali smo rusku imovinu i javno osudili rat u Ukrajini. Radujemo se prilici da razjasnimo ovaj očigledan nesporazum“, navodi se u saopštenju kompanije.

Vest o dogovoru sa kompanijom Lukoil prošle nedelje iznenadila je energetsko tržište, jer je Lukoil International prijavio vrednost kapitala od 21 milijardu dolara u 2023. godini, više nego trostruko veću od Gunvorove sopstvene. Imovina ponuđena na prodaju uključivala je globalna naftna i gasna polja sa proizvodnjom koja odgovara dnevnom kapacitetu jedne države veličine Ekvadora, ključne rafinerije u Evropi i mrežu benzinskih pumpi koja se proteže od Njujorka do Istanbula.

Da je posao bio realizovan, Gunvor bi se pretvorio iz velikog trgovca u pravu energetsku supersilu, kombinaciju proizvođača i trgovca, sa oko 440.000 barela dnevno u proizvodnji nafte i kondenzata, procenjuju stručnjaci. To bi ga svrstalo među najveće nezavisne proizvođače, rame uz rame sa kompanijama poput Diamondback Energy.

Za sada, Gunvorovo povlačenje otvara novo pitanje, šta će biti sa međunarodnom imovinom Lukoila ako američke, britanske i evropske vlasti ne produže rok za likvidaciju njegovih transakcija. Analitičari upozoravaju da bi neizvesnost u vezi sa ovim poslom mogla uzdrmati globalno tržište nafte, već opterećeno sankcijama, visokim cenama i sve većim tenzijama između Zapada i Rusije.