Hapag-Lloyd želi da preuzme izraelski Zim Shipping

U svetu brodskog prevoza sprema se još jedna velika fuzija: nemački Hapag-Lloyd želi da preuzme izraelski Zim Shipping – ali to je u Izraelu otvorilo pitanje nacionalne bezbednosti.

Nemački Hapag-Lloyd, peta najveća svetska kontejnerska brodarska kompanija, potpisao je sporazum o kupovini izraelske kompanije Zim Integrated Shipping Services za 3,5 milijardi evra. Sporazum je potpisan nakon intenzivnih pregovora, a uprava Zima ga je jednoglasno prihvatila. Međutim, još ga mora formalno potvrditi izraelska vlada, jer prema osnivačkoj povelji kompanije, država zadržava posebna prava, piše SEEbiz.

Zajednička kompanija raspolagala bi flotom od preko 400 brodova sa kapacitetom većim od tri miliona TEU (standardnih kontejnera od 20 stopa) i godišnjim prometom više od 18 miliona TEU-a. Zim ima sedište u glavnoj izraelskoj luci Haifi, a od 2021. godine njegove akcije se nalaze i na berzi u Njujorku. Izraelski brodar je deseti po veličini u svetu i održava globalnu mrežu kontejnerskih linija.

Ponuđenih 35 dolara po akciji predstavlja 58 odsto više od berzanske cene u petak 13. februara 2026, a akcije Zima skočile su više od 30 odsto nakon objave moguće akvizicije.

Zim se u Izraelu smatra kompanijom od strateškog značaja. Osim komercijalnog prevoznika, firma godinama ima ulogu u logistici i deo je planova nacionalne bezbednosti.

Prema izraelskom istraživačkom centru Who Profits, Zim ima ključnu ulogu i u transportu američke vojne pomoći Izraelu. To izraelsku državu čini posebno opreznom prema gubitku kontrole nad kompanijom, naročito u trenucima kada se suočava sa ratom u Gazi, tenzijama sa Iranom i širim regionalnim nestabilnostima.

Kao kompromis, Hapag planira da podeli izraelsku kompaniju tako da se njene glavne kontejnerske operacije integrišu u Hapag-Lloydovu globalnu mrežu, dok bi manji, na Izrael usmeren deo preuzela domaća investiciona kuća FIMI.

Na taj način Hapag-Lloyd bi dobio Zimove brodove, rute i komercijalne ugovore, a FIMI bi preuzeo imovinu i obaveze povezane sa „zlatnom akcijom“ izraelske države. Nova izraelska kompanija zadržala bi ime Zim i raspolagala flotom od šesnaest savremenih brodova za strateške linije. Izraelce brine i činjenica da su među vlasnicima nemačkog brodara i državni fondovi Katara (12,3 odsto) i Saudijske Arabije (10,2 odsto). Iako im to ne omogućava odlučivanje u Hapag-Lloydu, zbog dugotrajnih regionalnih tenzija i percepcije o vezama Katara sa Hamasom, takva struktura vlasništva je za Izrael jedva prihvatljiva. Gradonačelnik Haife, Jona Jahav, izjavio je za Reuters da je Zim „od ključne važnosti za izraelsku privredu i bezbednost“ i pozvao vladu da zaustavi transakciju.

Hapag tvrdi da će podela omogućiti izraelskoj državi da zadrži nadzor nad upravljanjem Zima, njegovim kapacitetima za vanredne situacije i pomorskim uslugama povezanim sa nacionalnom bezbednošću.

Međutim, izraelska lučka uprava taj plan naziva „egzistencijalnom pretnjom“, jer strahuje da bi nova kompanija ostala bez dovoljno kapaciteta i postala poslovno ranjiva bez dobiti iz komercijalnog poslovanja.

Oko 800 od ukupno 1.000 zaposlenih u Zimu stupilo je u štrajk protiv preuzimanja. „Više ne dopuštamo nikakav rad. Zaustavili smo nekoliko brodova u lukama Ašdod i Haifa“, izjavila je Sindikalna predstavnica Živa Lajner Školnik (Ziva Lainer Schkolnik).

Prema sindikatu, nova izraelska izdvojena kompanija trebalo bi da zapošljava samo oko 120 ljudi, što bi moglo ugroziti do 900 radnih mesta. Hapag to odbacuje i tvrdi da radna mesta u sedištu i menadžmentu Zima nisu ugrožena. Još nije izvesno da li će izraelska vlada odobriti preuzimanje. Ministarka saobraćaja Miri Regev zauzela je izrazito kritičan stav, zapretila blokadom prodaje i naložila hitnu procenu posledica ugovora. Zatražila je od ministarstva da ispita može li država intervenisati koristeći svoju „zlatnu akciju“.

Kancelarija premijera Benjamina Netanjahua (Benjamina Netanyahua), kao ni ministarstva finansija i privrede, još se nisu javno izjasnili o preuzimanju. Plan podele osmišljen je da smiri strahove oko strateške uloge Zima, ali nije sigurno da će ubrzati proces odobravanja.

Očekuje se da će konačna odluka zahtevati mišljenje oko deset različitih državnih tela, uključujući regulatora tržišne konkurencije i komisiju za strana ulaganja, a ceo proces mogao bi da traje oko devet meseci.

Hapag očekuje godišnje uštede od 300 do 500 miliona evra zahvaljujući optimizaciji linija, smanjenju troškova i prednostima većeg obima poslovanja. Brodarska industrija trenutno se suočava sa prekomernim kapacitetima i padom vozarina. Za kompaniju iz Hamburga preuzimanje bi značilo veliku stratešku ekspanziju u trenutku kada joj prihodi padaju. Za 2025. godinu prijavila je preliminarnu dobit pre kamata i poreza (EBIT) od milijardu evra, znatno manje od 2,6 milijardi u 2024. Glavni izvršni direktor Hapag-Lloyda, Rolf Habben Jansen (Rolf Habben Jansen), rekao je da se nada da će transakcija biti završena do kraja godine.

Hapag-Lloyd je početkom meseca ponovo počeo da plovi kroz Crveno more i Suecki kanal. Brodarske kompanije protekle dve godine izbegavale su taj prolaz zbog napada jemenskih Hutija na teretne brodove povezane sa Izraelom, usled rata u Gazi.