Honda otkazala razvoj tri električna modela u Severnoj Americi

Japanski proizvođač automobila Honda otkazao je razvoj čak tri modela na čisto električni (baterijski) pogon planirana za proizvodnju u Severnoj Americi, što će mu prouzrokovati gubitke procenjene na čak 15,7 milijardi američkih dolara.

Honda je pre nekoliko godina objavila vrlo ambiciozan i skup program elektrifikacije svojih modela sa klasičnim motorom na unutrašnje sagorevanje.

Kompanija je planirala da u tu svrhu do 2030. potroši čak 60 milijardi dolara kako bi se prilagodila društvenim kretanjima i zakonskim promenama vezanim za redukciju ugljen-dioksida u Evropskoj uniji i SAD, kao i trendovima na tržištu u Kini, gde su BEV automobili ubedljivo odneli primat u razvoju u odnosu na hibride i vozila sa gorivnom ćelijom, piše RTS.

Honda je trebalo da do te 2030. dostigne cifru od čak dva miliona proizvedenih električnih vozila godišnje, što je trebalo da bude 40 odsto njene celokupne proizvodnje.

Međutim, situacija se drastično promenila kada je u septembru prošle godine vlada predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) prekinula praksu koju su započeli prethodnici iz Demokratske partije da država subvencioniše kupovinu novih automobila na čisto električni pogon sa sedam, a korišćenih sa četiri hiljade dolara.

Već s najavom kraja tih državnih subvencija tokom izborne kampanje, u SAD, koje su najveće strano tržište za Hondu, drastično je palo interesovanje za BEV automobile (četvorotočkaše koje pokreću električne baterije).

U fokus interesovanja tamošnjih potrošača ponovo su se vratili vrlo isplativi hibridi, koji troše znatno manje benzina od klasičnih vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje, ali po pravilu imaju znatno veći radijus kretanja od četvorotočkaša sa isključivo električnim pogonom, što je u SAD gde su razdaljine velike a javni prevoz daleko manje razvijen nego u Istočnoj Aziji, vrlo važna karakteristika.

Zato je Honda sada prisiljena da drastično revidira strategiju elektrifikacije i izvrši iznenadno restrukturiranje koje će koštati čak 15,7 milijardi dolara.

Posrtanje u Kini

Pored pomenute promene unutrašnje politike u SAD u vezi sa zaštitom životne sredine i klimatskim promenama, spoljni faktori koji su izvršili veliki pritisak na finansije Honde u fiskalnoj 2025. godini (koja se završava 31. marta 2026.) bile su i Trampove nove carine na uvoz japanskih automobila i delova koje su iznosile najpre 25 a onda 15 odsto, nestašica čipova i jačanje (domaće) konkurencije na kineskom tržištu.

Kada je reč o Kini, važno je primetiti da rukovodstvo Honde u svom zvaničnom saopštenju kojim najavljuje deoničarima i javnosti da će u fiskalnoj 2025. zabeležiti gubitak, kao uzroke pada svoje kompetitivnosti i smanjene prodaje, navodi sposobnost kineskih proizvođača da brže od drugih izbacuju na tržište nove modele i činjenicu da tamošnji potrošači, više od tradicionalnih kvaliteta vozila kao što su ekonomična potrošnja goriva ili dobro ergonomsko rešenje enterijera, sada cene inovativni softver i zabavni sadržaj vozila – karakteristike u čijem razvoju japanski proizvođač kasni.

Uzroci gubitaka i protivmere

Zaključak Hondinih stručnjaka je, dakle, da je predviđeni ukupni finansijski gubitak od 3,6 milijardi dolara u fiskalnoj 2025, u celini gledano, uglavnom posledica promene politike prema električnim vozilima u SAD, kašnjenja kompanije u razvoju atraktivnog softvera primenljivog u automobilima i pada profitabilnosti njenih modela sa motorem na unutrašnje sagorevanje i hibrida zbog Trampovih carina.

Izlaz iz teške situacije, odnosno, put za povratak u suficit, ocenjuju u Hondi, pre svega je u krupnoj reviziji strategije elektrifikacije, naročito, u delu koji se odnosi na SAD, gde kompanija poseduje čak 14 postrojenja i prodaje preko 40 odsto svojih vozila. Zato je otkazan projekat proizvodnje tri Hondina električna modela u SAD, među kojima su i popularni „salun“ i „akura“.

Ta odluka, međutim, kompaniji je prouzrokovala težak gubitak od blizu 16 milijardi dolara jer se ona tim zaokretom odrekla materijalne i intelektualne svojine koju je već stekla u svrhu razvoja navedenih električnih vozila, kao i prihoda i profita koji su bili planirani njihovom prodajom.

Zbog svih pomenutih problema, Honda je u prošloj kalendarskoj godini titulu drugog najvećeg japanskog proizvođača automobila prepustila kompaniji Suzuki.

Kao protivmere koje bi trebalo da ojačaju finansije kompanije, Honda najavljuje snaženje svog asortimana hibridnih vozila u SAD i Japanu, kao i povećanje investicija u Indiji.

Interesantno je i da je rukovodstvo Honde, sa generalnim direktorom Tošihide Mibeom (Toshihiro Mibe) na čelu, objavilo da će zbog loših poslovnih rezultata u fiskalnoj 2025. sebi u predstojećoj fiskalnoj 2026. smanjiti redovnu platu za 20 do 30 odsto na tri meseca, kao i da će se odreći jednokratnih novčanih nagrada.