Humanoidni roboti uče razne poslove, da li mogu zameniti ljude?

Institut za istraživanje industrije visokotehnološke robotike (GGII) objavio je „Plavu knjigu o razvoju industrije humanoidne robotike u 2025. godini“ u kojoj se predviđa da se očekuje da će globalna prodaja humanoidnih robota dostići 12.400 jedinica do 2025. godine, sa veličinom tržišta od 6,339 milijardi juana (oko 900 miliona dolara).  

Prema navodima u ovoj knjizi do 2030. godine, globalna prodaja humanoidnih robota će se približiti 340.000 jedinica, a veličina tržišta će premašiti 64 milijarde juana (9,7 milijardi dolara). Pet godina kasnije, do 2035, globalna prodaja humanoidnih robota će premašiti pet miliona jedinica, a veličina tržišta iznosiće 400 milijardi juana, što je vrednosti oko 56 milijardi dolara.

U izveštaju Goldman Sacha iz prošle godine o istraživanju industrijske tehnologije u Kini, navodi se da će više od 250.000 humanoidnih robota biti isporučeno do 2030. godine, od kojih će skoro svi biti namenjeni industrijskoj upotrebi.

Prema njihovim projekcijama tržište humanoidnih robota dostići 38 milijardi dolara do 2035. godine, što je više nego šest puta više u odnosu na prethodnu projekciju od šest milijardi dolara.

Osnovni scenario analitičara je da će prodaja robota za potrošače brzo porasti tokom naredne decenije, premašivši milion jedinica godišnje za nešto više od jedne decenije. Procenjeno je i to da će troškovi proizvodnje biti umanjeni za čak 40 odsto, a profitabilnost znatno uvećana.

U Kini sve više centara za prikljupljanje podataka

Kinezi su prilično odmakli u obukama za korišćenje humanoidnih robota. S obzirom na to koliko ulažu, ne treba da čudi što imaju posebne centre za obuku „čeličnih ljudi“, a u jednom od njih u gradu Hefei, humanodini roboti podučavaju se veštinama kućnih poslova.

Neki od njih zalivaju saksijsko cveće, drugi savijaju košulje dugih rukava i stavljaju plišane igračke u korpu. Ljudi koji upravljaju droidima navode ih da ponavljaju svaki zadatak iznova i iznova, dok računarski sistem beleži svaki njihov pokret. Cilj je da se prikupe podaci potrebni za učenje rastuće kineske flote humanoidnih robota kako da se ponašaju više poput ljudi — podaci za koje stručnjaci kažu da im ozbiljno nedostaju, piše Business Times.

Širom zemlje nikli su  centri za prikupljanje podataka — uz talas novih otvaranja i najava tokom 2025. godine — dok kompanije i lokalne vlasti žure da popune jaz u podacima i učine ove mašine zaista korisnim u stvarnom svetu.

Humanoidni roboti su u Kini postali izuzetno popularni, a tokom ove godine osvojili su publiku nastupima na gala programu povodom Kineske nove godine i učešćem u polumaratonu, a najavljivani su kao budući kućni pomoćnici i fabrički radnici.

U ono što se smatra novim poprištem rivalstva između SAD i Kine uložene su milijarde dolara. U Kini postoji više od 150 kompanija koje proizvode ove droidе.

Ali, uprkos velikoj pompi, tehnologija je daleko od zrele. Na „robotskoj olimpijadi“ u Pekingu u avgustu, humanoidni roboti su se sudarali jedni s drugima igrajući fudbal i stalno su padali.

„Humanoidni roboti u mnogim slučajevima još uvek nisu toliko inteligentni“, rekao je vanredni profesor Mo Jilin sa Odseka za automatiku Univerziteta Cinghua i dodao da trenutno najviše nedostaju pravi podaci, da bi roboti mogli bolje da funkcionišu. 

Trenutno, podaci za humanoidnu robotiku obuhvataju svega desetine hiljada sati, rekao je profesor Mo. Poređenja radi, za autonomnu vožnju postoje podaci u vrednosti od desetina milijardi sati — što je daleko manje složen problem.

U nastojanju da popune ovaj jaz, pojavljuju se kompanije poput Zeritha, startapa iz oblasti robotike koji su u januaru osnovali pripadnici generacije Z, diplomci Univerziteta Cinghua, uz podršku gradske vlade Hefeiја. Oko 30 mladih ljudi svakodnevno provodi sate usmeravajući humanoidne robote kroz kućne zadatke poput čišćenja toaleta i razvrstavanja predmeta.

Uz nošenje opreme za virtuelnu realnost (VR), ljudski operateri upravljaju robotima – proces poznat kao teleoperacija.

„Sistem tačno beleži koliku silu treba primeniti prilikom, na primer, brisanja poklopca toaleta, kao i pod kojim uglom“, rekao je direktor za brend Vang Boven (Wang Bowen).

Kako je procenio, da bi se humanoidni robot od početka naučio da čisti javni toalet, potrebno je oko 10.000 uzoraka podataka, uz još nekoliko stotina dodatnih svaki put kada robot naiđe na drugi toalet sa drugačijim rasporedom. Ovo uključuje zadatke poput ribanja WC-šolja i brisanja lavaboa.

Zerith koristi podatke koje generiše za obuku sopstvenih robota, a prikupljene podatke prodaje i drugim programerima AI robota, rekao je Vang. Kompanija takođe plasira hardver i softver za prikupljanje podataka lokalnim vlastima i korporacijama koje upravljaju sopstvenim „centrima za obuku“ robota.

Širom zemlje otvoreni su centri za prikupljanje podataka znatno veći od Zerithovog. Lokalne vlasti ulažu resurse u ovo usko grlo humanoidne industrije. Akcioni plan Državnog saveta o veštačkoj inteligenciji iz avgusta pozvao je na „snažnije inovacije u snabdevanju podacima“ i nastavak razvoja visokokvalitetnih skupova podataka.

Pekinški okrug Šidžingšan objavio je u septembru da je počeo sa radom Centar za obuku podataka za humanoidne robote — promovisan kao najveći u Kini. Prostirući se na više od 10.000 kvadratnih metara, cilj mu je da generiše šest miliona podatkovnih tačaka godišnje, za primene od proizvodnje, preko maloprodaje, do brige o starijima, navodi Business Times.

Ranije, u januaru, u Šangaju je otvoren državni Centar za obuku humanoidnih robota Kilin – trening kompleks u kojem se nalazi oko 100 humanoidnih robota različitih proizvođača.

Njegov cilj je prikupljanje deset miliona jedinica podataka do kraja 2025. godine. Procvat centara za obuku ne proizvodi samo podatke, već i nešto drugo čega nedostaje — radna mesta za mlade ljude, čak i dok napredak veštačke inteligencije zamagljuje perspektive kancelarijskih zanimanja.

Stopa nezaposlenosti mladih u Kini premašila je 17 odsto još u julu, dok je rekordan broj diplomaca 2025. godine ušao vrlo teško na tržište rada.