Ima li Evropa strategiju da bude konkurentna na AI tržištu?

U junu, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) održao je ekskluzivnu večeru u Jelisejskoj palati sa specijalnim gostom: Jensenom Huangom iz Nvidije. Večera je bila upriličena u čast sporazuma koji je njegova kompanija upravo potpisala sa Mistralom, vodećim francuskim startapom za veštačku inteligenciju, o razvoju najvećih francuskih data centara.

Kako piše Bloomberg, Huang je tada zaustavio na trenutak proslavu da bi upozorio na veštačku inteligenciju. „Problem u Evropi i u Francuskoj je – previše ste spori“, zadirkivao je Huang prisutne, „To je kao vaše vino. Čekate da sazri, da bude savršeno.“

Mnogi evropski lideri sada rade na tome da dokažu da Huang nije u pravu.

Stari kontinent, dugo poznat više kao tehnološki regulator nego inovator, kreće sa novom hitnošću da zauzme svoj deo globalnog buma veštačke inteligencije. Retki evropski tehnološki giganti, SAP SE i ASML Holding NV, poslednjih nedelja su izdvojili milijarde evra za domaće startape i usluge veštačke inteligencije prilagođene bloku.

Šefovi država, od Makrona do britanskog premijera Starmera, dali su upadljiva obećanja da će ulagati u ogromne centre podataka koje smatraju ključnim za nacionalnu bezbednost i rast.

Evropski napor odražava napore širom sveta, od Kanade do Južne Koreje i Bliskog istoka, gde vlade grozničavo prikupljaju resurse kako bi izbegle da prepuste previše tržišta veštačke inteligencije SAD i Kini.

Širom Evrope postoje strahovi da će neuspeh u velikim ulaganjima u veštačku inteligenciju na lokalnom nivou značiti gubitak talenata i napuštanje još jedne tehnološke revolucije u korist Silicijumske doline, prema intervjuima sa više od dvadeset kreatora politike i rukovodilaca u tehnološkim kompanijama.

Sve više zvaničnika se takođe brine da Evropa rizikuje da bude previše zavisna od nekoliko velikih američkih kompanija, sa pristupom vitalnoj tehnologiji ranjivom na trgovinski rat i hirove Donalda Trampa (Trump).

U Briselu se vode ozbiljni razgovori o takozvanom „prekidaču“ – strahu da bi Tramp mogao da primora američke kompanije da isključe usluge ako to bude bilo potrebno njegovoj agendi.

Ali Evropa još uvek nije dokazala da ima tehničke i finansijske mogućnosti da se kredibilno takmiči sa SAD i Kinom u svakom – ili bilo kom – delu industrije veštačke inteligencije.

Mnogi vide potencijal da evropske firme prodaju aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, usluge u oblaku i vojnu tehnologiju. Međutim, postoje značajne sumnje u to da li spore ekonomije kontinenta mogu ili treba da se takmiče u skupoj globalnoj bici za razvoj naprednih računarskih čipova ili najsavremenijih velikih jezičkih modela koji su osnova softvera za veštačku inteligenciju.

Te debate postaju sve izraženije jer vlade istovremeno ističu važnost domaćih napora u oblasti veštačke inteligencije, dok se oslanjaju na američke firme, uključujući Nvidia i OpenAI, da ih podrže. Na primer, u septembru je Starmer bio domaćin Huangu i drugim američkim tehnološkim stručnjacima koji su objavili obećanja o potrošnji na veštačku inteligenciju u vrednosti od preko 31 milijarde funti – potez koji je odmah izazvao kritike da Velika Britanija predaje ključne ključeve SAD.

„U ovom trenutku, Evropa je toliko zavisna da nemamo mnogo pregovaračke moći“, rekla je Aleksandra Gizis, evropska parlamentarka iz Nemačke, koja se zalaže za odbacivanje što je moguće više američke tehnologije. „Postajemo kolonija.“

Huang iz Nvidije je bio neumorni krstaški borac za „suverenu veštačku inteligenciju“, termin koji obično znači da svaka zemlja poseduje i kontroliše neophodne podatke, čipove i centre podataka za podršku veštačkoj inteligenciji. Ideja se prihvatila u Evropi, mada ponekad na zbunjujući način.

Nebius, dobavljač usluga veštačke inteligencije u oblaku sa sedištem u Amsterdamu, potpisao je ugovor sa Microsoftom vredan čak 19 milijardi dolara. Black Forest Labs, nemački startap koji proizvodi alate za generisanje slika pomoću veštačke inteligencije, udružio se sa kompanijama xAI i Meta Platforms. A Mistral je nedavno prikupio sredstva od ASML-a i drugih investitora po procenjenoj vrednosti od 11,7 milijardi evra, učvršćujući ga kao vodećeg evropskog proizvođača modela veštačke inteligencije.

Ove firme se bore da smanje potrebu za američkom tehnologijom i osiguraju da kontinent ne propusti veštačku inteligenciju kao što je to bio slučaj sa online pretragom, elektronskom trgovinom, društvenim medijima, pametnim telefonima i računarstvom u oblaku…

Kao znak vremena, nekoliko novih igrača je ušlo na tržište čipova za veštačku inteligenciju, izazovnu oblast kojom dominira Nvidia. Ove kompanije tvrde da je poreklo hardvera za veštačku inteligenciju jednako važno kao i podaci koji se obrađuju ili modeli koji se kreiraju. Nacije bez sopstvenih poluprovodničkih firmi ili radne snage „rizikuju da postanu vazalna država“, rekao je Volter Gudvin (Walter Goodwin), osnivač i izvršni direktor Fraktila, britanskog startapa za čipove.

Potez za domaćim alternativama dobio je na zamahu zbog zabrinutosti oko Trampa. U aprilu, nakon što je Bela kuća objavila svoj prvi talas globalnih carinskih tarifa, retorika u Evropi se intenzivirala.

EU je objavila svoj plan da postane „globalni lider“ u veštačkoj inteligenciji, koji uključuje subvencije za čipove i velike centre podataka, ili „gigafabrike“.

U Evropi raste nepoverenje, ne samo oko tarifa već i oko privatnosti i bezbednosti američkih usluga.

Novi politički pokret Eurostack tvrdi da bi evropski entiteti trebalo da budu zakonski obavezni da kupuju domaće tehnološke usluge.

Zakon usvojen tokom Trampovog prvog mandata omogućava američkim organima reda da zahtevaju podatke iz inostranstva. U junu, rukovodilac Microsofta, Anton Karnio (Carniaux), izazvao je negodovanje kada je u istrazi francuskog Senata rekao da „ne može da garantuje“ da će informacije o francuskim građanima biti zaštićene ako bi američka vlada to zahtevala.

Karnio je istakao da kompanija pokušava da se bori protiv ovih zahteva i da nema slučajeva da se to dešava evropskom kupcu.